Pravi izbor (3)

Pravi izbor: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5678 | 91011 |

Čitavim putem do bolnice Vesna ga je ubjeđivala da zaustavi auto i da je vozi nazad u kafić. “Dobro sam. Nije mi ništa.”

“Vidio sam kako si pala, moraš otići kod doktora da te pregleda.”

“Molim te stani.”, ciknula je “Ne smiju da me vide postavljaće pitanja.”

Damjan osjeti drhtaje u njenom glasu. Skrenuo je u jednu slijepu ulicu i tu je zaustavio automobil. “Misliš na rane po tvom vratu?” Okrenuo se ka njoj. Gledala ga je uplašeno kao srna stjerana na kraj litice.

“Molim te ne vodi me doktoru.”

“Samo ako obećaš da ćeš barem meni reći o čemu se radi.” Klimnula je glavom.

Damjan okrenu kola u suprotnom smijeru. “Sebo, jesi spreman za sastanak?”, pozvao je svog najboljeg prijatelja “Moraš da ideš bez mene… Znam, izvini. Desilo se nešto… Nije meni ništa… Možeš ti bez mene samo mi treba još jedna tvoja usluga. Pozovi svoje roditelje i reci im da vodim sa sobom jednu djevojku kojoj je hitno potreban pregled ali vrlo diskretan… Razgovaraćemo kada dođeš… Hvala ti druže.”

“Ipak idemo kod doktora?”, pitala je nešto pribranija. Držala je desnu ruku savijenu u laktu i vidjelo se da je jako boli.

“Roditelji mog najboljeg prijatelja imaju svoju ordinaciju, oni su dobri ljudi i vjeruju mi. Ja ću ispuniti svoje obećanje a potom ćeš ti svoje.”

Čim je ušao u prijemnu salu ordinacije medicinska sestra je pozvala doktora Milana Lisovana, Sebastijanovog oca. Pez mnogo pitanja je uveo Vesnu preko reda. Damjan je ušao za njima.

Na Milanovo naređenje ona podiže rukav i otkri još masnica i nekoliko ožiljaka od gašenja cigareta po sebi. Damjan se pitao kroz šta je sve ova sirota djevojka prošla.

“Doktore, treba li Vam pomoć?”, ušla je jedna od sestara.

“Ne treba. Pozovi samo moju suprugu kada završi.”

Damjan zahvalno klimnu glavom doktoru. Milan je sam uslikao njenu ruku i utvrdio da, osim nagnječenja, nema ozbiljnijih povreda.

Potom je došla doktorica Danijela. I ona je ustanovila da je ruka sasvim u redu. “Voljela bih samo da poslušam tvoja pluća. Ne sviđa mi se kako dišeš.”, počela je da diže Vesninu majicu na sta ova ustuknu. Po njenim leđima je bilo još ožiljaka od gašenja cigareta. “Izađite momci da je pregledam.”

Damjan i doktor Milan poslusaše.

“Naša je dužnost da prijavimo ovo.”, reče Sebastijanov otac. “Ko joj je napravio sve one povrede?”

“Ne znam, ni ja je ne poznajem. Pala je sa merdevina dok sam pio kafu i pomislio sam da bi trebalo da uslika ruku. Ona je toliko zapomagala da ne želi doktoru, plašio sam se da će iskočiti kroz prozor automobila koliko se nećkala. Obećao sam joj da ću je odvesti doktorima koji neće postavljati pitanja a za uzvfat ona će da mi pojasni otkud joj sve one rane.”, Damjan je objašnjavao u jednom dahu.

“Kako god ti odlučiš mi ćemo ispoštovati, samo joj pomozi. Ono je grehota.”

“Hvala Vam puno, čika Milane.”

Poslije nekog vremena izašla je i Danijela, vrlo namrštena. “Ovo je strašno. Na stranu one povrede, ali njeno zdravlje je potpuno zanemareno. Ima jaku upalu pluća i ko zna šta još. Poslaću njenu krv na analizu.”

“Šta sad da radim?”

“Pokušala sam je nagovoriti da ode u bolnicu ali neće ni da čuje. Razgovaraj i ti sa njom. Ako ne bude bilo rezultata smjesti je negdje na mirno i toplo mjesto a mi ćemo da se pobrinemo da zaliječi upalu.”, pružila mu je recept “Još nešto. Očigledno da je djevojka žrtva zlostavljanja. Budi pažljiv.”

***

Otišao je do apoteke i uzeo je sve što je pisalo na receptu. Ona ga je čekala u automobilu. “Koliko sam ti dužna?”

“Šta?”

Počela je da pretura po džepovima. “Novca. Koliko sam dužna? Imam nešto kod sebe…”

“Pusti to. Hoću sada da mi ispričaš ko te maltretira. Otac? Majka? Dečko? Gazda?”

Ćutala je. Damjan upali automobil i odluči da je odveze do firme. Iznad su se nalazile dvije sobe gdje je nekada živio sa porodicom dok nisu stekli uslove da naprave pravu kuću. Znao je pobekad tu da prespava kada bi ostao raditi do kasno u noć. “Ovdje ćeš biti dok ne zaliječiš pluća. Poznajem vlasnika kafića i objasniću mu šta se dogodilo.”

“Zašto mi pomažeš?”, pitala je “Stvarno ne mogu da prihvatim ovoliku pomoć. Voljela bih da odem kući, majka se možda brine a možda i ne…”

“Svako normalan bi uradio isto na mom mjestu.”, sjela je na kauč a on je otišao do male kuhinje i nastavio vodu za čaj. Za nekoliko minuta se vratio sa dvije šolje. Jednu je dao njoj a zatim je privukao stolicu kauču. “Ne idem odavde dok mi ne ispričaš šta ti se dešava. Ko gasi cigarete po tebi?”

Suze počeše da joj se nakupljaju u očima. Prvi put je obratio pažnju na njen suvi kašalj. “Očuh, najviše. Nekada moj polubrat.”

“Koliko to traje?”

“Brzo nakon što se majka udala za njega… nekih šest godina.”, glas joj je drhtao.

“A tvoj biološki otac?”, Damjanu je bilo teško slušati njenu patnju.

“On je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada sam imala tri godine.”

“Zar nemaš gdje da odeš? Kod bake? Deke? Bilo gdje.”

Odmahnula je glavom. Suze su joj se slijevale niz lice. “Nadala sam se da ću uskoro pronaći neki posao dovoljno plaćen da se osamostalim. Čišćenje kafića nije dovoljno plaćeno da bih mogla bilo gdje da odem.”

“Mislim da bi trebalo da ga prijaviš. Te povrede… strašne su.”

“Ne, nikako. Moja najbolja drugarica je pokušala da ga prijavi i digla se frka ali moja majka je prva stala u njegovu odbranu. Toliko ga voli i slijepa je od njegove manipulacije da ne vidi ništa drugo. Rekla mi je ako ostane bez njega da će se ubiti. Ja ne želim da je nosim na duši.”

Napokon je uspjela da se otvori i ispričala je kako izgleda to zlostavljanje. Kada god bi se unervozio ili popio previše našao bi neki razlog da je bije. Nepostojeća prašina, drskost… bilo šta što mu padne na pamet. Tukao bi je spoljašnjom stranom šake, davio ili gasio cigarete po njoj kada je morala da sjedi pored njega i sluša govore kako je on divan očuh koji joj pruža sve a ona njemu ne daje ništa za uzvrat. Tukao bi i majku. Manje nego Vesnu ali ju je šamarao za razne sitnice.

Kasnije je i svog dvanaestogodišnjeg sina iz prvog braka nagovarao da “naplaćuje dugove” Vesni. Šutirao bi je nogama u stomak, čupao je za kosu…

“U početku nije bilo toliko strašno, ali vremenom je postajalo sve češće i teže.”

Damjan nije više mogao da sluša. “Daj mi svoju adresu.”

“Šta?”

“Došao je kraj tvom zlostavljanju.”

***

“Kakav majmun!”, Sebastijan je bio šokiran kada mu je Damjan ispričao sve što se dogodilo. Navigacija ih je vodila u naselje Budžak, među barake. Te barake su napravljenje poslije strašnog zemljotresa u Banjoj Luci 1969. i tu su smješteni svi ljudi koji su tada ostali bez doma. Sada je većina tih baraka u lošem stanju a ona u kojoj je Vesna živjela je zaista bila užasna i zapuštena.

Pokucali su na vrata i otvorila im je sićušna žena prosjede kose. “Dobro veče.”

“Dobro veče, gospođo.”, Damjan reče odlučno “Mi smo došli po Vesnine stvari.”

“Kakve stvari?”, žena je pitala ali Sebastijan i Damjan su već ušli u baraku.

“Željka, ko je to?!”, začuo se prodoran glas. Momci pretpostaviše da je to Miroslav, Vesnin očuh.

Ušli su u dnevni boravak gdje je on bio izvaljen na fotelji. Visok, trbat muškarac baburastog nosa i smračenog pogleda. Ništa na njemu nije bilo lijepo. “Ko ste vi?!”, zagrmio je.

“Mi smo Vesnini prijatelji.”, i Sebastijan je bio izrevoltiran. “Došli smo po njene stvari.”

Tada uleti u dnevni boravak jedan dječak i priljubi se uz Miroslava. Vidjelo se odmah da mu je sin po identičnom nosu i grimasi.

“Zašto?”, ubacila se Vesnina majka.

“Zašto?!”, Damjan ponovi njeno pitanje. “Vas, gospođo, treba da bude sramota što ste dozvolili da Vaša kći ovoliko pati. One povrede na njenom tijelu su užasne!”

Željka tada poče da plače. “Dosta je bilo! Gubite se iz moje kuće!”, zaprijeti Miroslav.

“Čim uzmemo njene stvari sa zadovoljstvom odlazimo.”, reče Sebastijan. “Pokažite nam sobu.”

Tada mali pokaza prstom na jedan ćošak pored kuhinje. To nije ni bila soba već samo omalterisan dio sa malim ormarićem i foteljom koja se razvlačila. “Nije valjta tu spavala?”, začudio se Sebastijan. “Zato je i bolesna. Vidiš da ovdje nema nikakve izolacije sem nešto maltera.”

Zgroženi, svukoše čaršaf sa fotelje i počeše u njega trpati svu odjeću i knjige što su tu zatekli.

“Kuda je vodite?”

“Gdje je ona?”, obasipali su ih pitanjima.

Odjednom Miroslav povuče Damjana za rame. Sebastijan se odmah stvori između njih i snažno odgurnu Miroslava. Ipak, bilo je kasno jer se Damjan već zapalio od bijesa. Izmače se kraj Sebastijana i snažno zavali Vesninog očuha. Ovaj se odmah sruši na pod.

Željka uhvati telefon da zove policiju.

“Samo probajte!”, zaprijeti Damjan “Odmah ih vodim kod Vesne da vide šta joj je ova životinja radila. Srećom neće više.”

Momci zgužvaše čaršaf i pođoše napolje. Kraj vrata je stajao klinac sav uplakan. “Sram i tebe bilo!”, pogleda ga Sebastijan.

***

Vesna nije mogla da povjeruje šta su uradili. Odmah to veče se vidjelo poboljšanje u njenom raspoloženju. “Malo mi je žao zbog majke…”, samo je dodala.

“Razumijem te ali ona je sama izabrala svoj put.”, reče Damjan “Sad je važno da ozdraviš i staneš na noge. Vremenom ćeš da se navikneš na to da više nije uz tebe.”

“Stvarno ne znam kako da vam zahvalim.”

“Ništa ne brini.”, Sebastijanu je takođe bilo žao “Kad ozdraviš sredićemo ti neki posao od kojeg ćeš moći da živiš.”

Ona tada poče plakati. Grlila ih je i zahvaljivala se.

Kako ne bi provela noć u suzama počeli su da joj pričaju neke svoje događaje iz pubertetskih dana kako bi je nasmijali. Nakon priče o Sebastijanovoj aferi sa profesoricom njemačkog i kada je to njen muž saznao Vesna se napokon oraspoloži.

“Stvarno si iskošio kroz prozor sa trećeg sprata?”

“Stvarno.”, Sebastijan je vrtio glavom.

“Dugo smo ga zvali Sebo-mačor. Jer se vješto dočekuje na četiri noge.”, Damjan se gušio od smijeha.

Vesna nije mogla da povjeruje koliko je imala sreće da naleti na njega. Damjan je ostao sa njom dok nije utonula u san. Po prvi put, nakon dugo vremena, je spavala u miru.

 

Sve priče koje ste propustili pronađite OVDE.

Pratite blog i na Facebook-u!

 

 

 

Advertisements

53 komentara na “Pravi izbor (3)

  1. Toliko uzbudljivosti i radnje da se toliko razocaram kad dodjem do kraja. Izbacuj brze ove nastavke jer ne mogu da docekam sta ce dalje biti. Zanima me kakvu ce ulogu Vesna da odigra u zivotima Damjana i Sebastijana. Bas mi se svidjaju likovi njih dvojice i navijam za njihov srecan kraj. Poljubac 😙

    Liked by 1 osoba

    1. Ništa ti ne preostaje nego da čekaš dalje razvoj priče a ja ću se potruditi da pišem više i brže. 😂
      Ponovo sam bila brzopleta i nisam napisala dovoljno dijelova pa tek onda počela sa objavljivanjem ali šta je tu je. 😆
      Do sljedećeg čitanja! 🌹🌹🌹

      Volim

  2. Postaje sve zanimljivije i zanimljivije 🙂 Vidim da si učila na mojim greškama i stavila jednostavno prezime doktoru 😀 Sad šalu na stranu, od ovakvih priča o zlostavljanju mi se diže kosa na glavi. Mislim, digla bi se da je imam, ali znaš šta hoću da kažem 🙂 Ne bih ni ja ovom debeljku ostao dužan da sam ga posjetio 🙂 Sad čekamo nastavak.

    Liked by 1 osoba

      1. Hvala! 🙂 A hoće li od tih dijelova jednom možda biti i knjiga, ili kraći roman? Možda bi se htjela malo besplatno promovirati? Vidim da imaš smisla za pisanje priča (što meni u zadnje vrijeme nedostaje)… Ako te interesira, pročitaj post na https://libertasnova.wordpress.com/2017/04/21/zelite-li-predstaviti-sebe-i-svoje-autorske-radove-na-stranicama-libertas-nove/ ….Još jednom hvala i laku noć! 🙂

        Liked by 1 osoba

          1. …Hvala ti! Kod nas u RH imamo nekoliko izdavačkih kuća gdje se profesionalno i jeftino mogu objaviti tiskane knjige, npr. preko Webstilusa (možda objavljuju i za cijelu regiju, više info na http://www.webstilus.com.hr/). Druga opcija je objavljivanje ili samoobjavljivanje knjige ( u tiskanom ili e-izdanju na CreateSpace-u preko Amazona->https://www.createspace.com/)…A ako te nešto o tome više zanima (o objavljivanjima tiskanih i digitalnih knjiga), poslat ću ti svoj pdf na mejl (više info na https://libertasnova.wordpress.com/2017/02/01/kako-i-gdje-objaviti-svoje-digitalne-knjige-na-internetu/)….

            Liked by 1 osoba

      1. Drago mi je. Od mene ces sigurno dobiti iskren komentar uvek. Malo kasnim sa citanjem, ne zameri, procitacu sve price kao i do sada samo ne znam kada ce to biti. Jako puno ljudi citam i svi pisu opsirno i dugo a ne zelim propustiti nijedan tekst. Nemam puno vremena u toku dana da procitam vise od desetak tekstova na zalost..

        Liked by 1 osoba

            1. Moram ti priznati da je tesko i da se dogodi da pomesam price, onda se vratim u prethodnu da se podsetim. Ali nema vas puno koji pisete price u delovima, uglavnom su crtice ili pesme. Price u delovima jako dobro pamtim osim kad su slicne teme i imena. Mada… i to bude zanimljivo, spojiti likove iz razlicitih prica, razlicitih autora. Neki bi se bas super slozili 🙂

              Liked by 1 osoba

  3. Čovječe znači top top, topppppp… Dobro je što nisam u iščekivanju, nego čitam redom, u cugu što bi se reklo. Živo me zanima gdje Anastazija nestala, pošto kontam da će se vratiti iz Italije logično i sjebati ovu predostojeću romansu između Vesne i Damjana….

    Liked by 1 osoba

          1. Jeeeedva čekam! E postajem od danas zvanični fan i definitivno izdaj knjigu! Znači ja bih te čitala prva … Ti mi baš to tako lijepo upakujes, životno, s emocijom, zapletima, taman kontaš kulminacija, kad ustvari samo zaplet. Oduševila si me. Mada sam čitala Vidovu šumu, ali ovo mi je dosta dosta bolje. 😀

            Liked by 1 osoba

            1. Hvala ti DO NEBA 💋❤
              I meni je draži ovaj žanr, više volim da se bavim emocijama i ljubavnim zapletima nego čudovištima. Ljubav je mnogo komplikovanija po meni 😄

              Liked by 1 osoba

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s