Pravi izbor (2)

Pravi izbor: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5678 | 91011 |

Poslije završetka srednje škole Sebastijan je, uz pomoć njegovih roditelja, odvukao Damjana u Beč. Tamo su upisali fakultete i završili ih. U te četiri godine studija Damjan se borio sam sa sobom. Uglavnom je bio na fakultetu ili u čitaonici. Rijetko se družio sa drugim studentima iz doma. Za razliku od njega, Sebastijan je koristio čari multietničkog Beča te je tako probao razne žene od Bliskog istoka pa sve do dalekog zapada.

Na završnoj godini je najviše vremena provodio sa jednom Azijatkinjom i Damjan je vjerovao da će se smiriti i odvesti je u Banjaluku. Ipak, Sebastijan se nije smirio i još prije diplomskog je raskrstio sa njom. “Pih, da se vraćam u rodni grad sa djevojkom pa da slomim srce svim Banjalučankama koje čekaju na mene.”

“Da mi je samo tvoj mozak na jedan dan, da se odmorim.”

Na to se Sebastijan grdno iznervira. “Muka mi je od tebe! Patiš četri godine za običnom, razmaženom sponzorušom željnom pažnje. Zabavnije bi mi bilo da sam sobu dijelio sa svojim dedom!”

“Otkud znaš kakav ti je deda?!”, tu je i ovaj eksplodirao “Kad si usvojen!”

Znao je da je dirnuo druga u najbolniju tačku i spremno je dočekao prvu ćušku. Potom ga Sebastijan udari i drugi put i tako nastade pravi metež od razmjene udaraca. Nisu se udarali iz sve snage jer su se voljeli ali bilo je bolnih kontakata i nakon desetak minuta su završili ležeći na podu zadihani ali smireni.

“Izvini.”, Damjan reče ne želeći da ga gleda u oči.

“Jebi se… Izvini i ti.”

***

Poslije studija se nisu vratili bez plana. Željeli su da tokarsku radionicu Damjanovog oca pretvore u malo preduzeće tako što će nabaviti nekoliko starih, njemačkih mašina. To je bio vrlo ozbiljan podvig i zahtijevao je gomilu posla. Sebastijan, kao svršeni ekonomista, više je provodio svog vremena po administracijama boreći se sa nervoznim i usporenim šalterušama dok je Damjan, inženjer industrijskog menadžmenta, ludio pokušavajući da ispazari nekoliko mašina po prihvatljivoj cijeni.

U tom periodu je imao jedan ritual. Ustajao je u pet ujutru dok je već u pola 6 sjedio u jednom malom kafiću ispijajući kafu. Ugostiteljski objekti su se obično otvarali oko 7 ali je u toj kafanici svakog jutra dolazila jedna djevojka prije pola 6 kako bi očistila podove, toalet i pripremila sve za taj dan. Nikada mu nije prigovarala što dolazi prije konobara već bi mu ćutke napravila kafu a on bi joj ostavio neki sitan bakšiš.

“Zašto si uvijek tako ozbiljna?”, upitao ju je jednom iz znatiželje. Bio je okružen pričljivim i otvorenim ženama pa mu je bilo neobično što jedna tako mlada djevojka samo ćuti i radi svoj posao. “Da li si završila srednju?”

“Završavam ove godine.”, tiho je rekla, spuštajući svojim tankim rukama šolju kafe na sto.

“Planiraš li na fakultet.”

“Ne znam.”

“Trebalo bi. Ne misliš valjda cijeli život čistiti wc?”

Ona mu samo uputi pogled koji nije mogao da dešifruje. Shvatio je da je pretjerao ali nije stigao ništa da kaže jer se ona već negdje izgubila. Tog dana je ostavio veći bakšiš nego inače.

Sutradan kada je došao kafa je već čekala na stolu gotovo hladna. Željela je da izbjegne kontakt sa njim ali je on čvrsto riješio da se iskupi toj  Djevojci bez imena. Nije ga privlačila, nije bila posebno lijepa niti zanimljiva njegovom oku, samo je postojalo nešto što mu svu noć nije dalo mira. Taj njen ledeni pogled. Plavo-sive oči su ga proganjale u snu i znao je da se ne smije iskvariti toj mladoj djevojci.

Pronašao ispred stražnjeg ulaza u kafić. Sadila je lediće i čuvarkuće u betonske saksije. Ruke su joj bile prljave od zemlje. “Htio bih da ti se izvinim zbog onog juče.”, čučnuo je pored nje “Previše sam zabadao nos u tvoju privatnost…”

Nije ga ni pogledala. “U redu je.”, nastavila je da se bavi sa cvijećem dok su se prvi sunčevi zraci probijali kroz krošnju drveća.

“Kako se zoveš?”

Tada mu je prvi put, tog jutra, uputila pogled plavo-sivim očima. “Vesna.” Naglo je ustala želeći da ga se otarasi ali neka sila natjera Damjana da je zadrži i tako je povuče za majicu. Ni sam ne zna kako, ali je uspio da primjeti tragove davljenja na jenom vratu koje je majica skrivala sve do sada.

“Šta ti je to?”

Svojim mršavim tijelom se odgurnula od njega. “Rekao si da previše zabadaš nos u moju privatnost. E, pa nemoj više.”

Narednih nekoliko dana, Damjan je nastavio da dolazi i svaki put bi ga čekala kafa na stolu. Više joj se nije obraćao niti ona njemu. Iako se zabrinuo zbog njenih podliva na vratu odlučio je da je ne pita ništa. Ipak je ne poznaje. Ko zna kakva je ona ustvari? Šta se krije iza njenog ledenog pogleda?

Tako su funkcionisali sve do jednog dana. Damjan je brzo srknuo svoju kafu a zatim se spremio da otputuje na jedan poslovni sastanak. Ona je brisala prozore tako što se penjala na jedne niske merdevine a zatim je uz pomoć kiseline i krpe skidala prljavštinu sa stakla. Baš kada je izašao čuo je lomljavu i buku. Okrenuo se i ugledao je Vesnu kako nepomično leži na podu.

Bacio je fasciklu i sako na pod jureći nazad u kafić.

 

Sve priče koje ste propustili pronađite OVDE.

Pratite blog i na Facebook-u!

 

 

Advertisements

44 komentara na “Pravi izbor (2)

  1. …jednom da i ja prvi nešto komenrarišem 🙂 First,šta znači pojam “tokarska radionica” guglao sam,ali nisam našao odgovarajuće rezultate…Ovu si epizodu malčice okratila,taman se zahuktah,a ono “to be continued…” 🙂 Konačno jedno netipično ime za tvog lika “Vesna”,lično smatram da to ime i nije za prozu i poeziju,ono sve je nekako njanjavo,be urezuje ti se u sećanje,ali ko je imao devojku ili ženu sa tim imenom verovatno se ne slaže sa mnom…I po 1001-vi put,čoveče,pardon devojko odakle ti koncentracije i ideje da stalno i stalno nešto pišeš,a da sve to tako dobro izgleda…eto,možda nije lepo,ali zavidim tvom mozgu,verovatno je lepo biti u njegovoj koži 🙂 I na kraju,ka'će treći deo,mi nestrpljivci bi hteli da izlaze priče kao na traci,ko zna možda si i za to sposobna 😉 Pozzz,valjda sam te dovoljno nahvalio 🙂

    Liked by 3 people

    1. Evo ti jedan klip da vidiš šta je tokarenje (https://www.youtube.com/watch?v=k25t3FVBMzs) a tokarska radionica je mjesto gdje se izrađuju pozicije tokarenjem.
      Malo kraća epizoda, istina. Ja se nikada ne ograničavam dužinom teksta već se zaustavljam gdje mislim da je to protrebno. Da mi je samo blog zanimacija ne bi ostali živi od mojih priča i potrudila bih se da napravim neki serjal koji izlazi kao na traci ali za sada je to teško izvodljivo.
      Ja ne znam, meni je Vesna dobro ime i slaže mi se uz lik, baš je poenta da ne bude nešto upadljivo i zvučno kao njena ličnost tako da bih rekla da sam “ubola” sa odabirom. 🙂
      Hvala još jednom, možda bih te mogla nagraditi titulom “mog najvjernijeg čitaoca”. 😀

      Liked by 2 people

  2. Obećava. Sebastijan mi je draži kao lik od Damjana, ali možda se stvari promijene 🙂 Vesna mi djeluje kao zanimljiv lik. I ono što mi je zapelo za oko, a to mi se sviđa jer ti daje jedan lični pečat kao piscu jeste to da su ti likovi prepoznatljivi i da baš lijepo tkaš priču i da ti uvijek neki lik ima neku traumu. Namjerno ili ne, ostavi to tako. Kažem ti, lijep pečat tebe kao autora.

    Liked by 1 osoba

    1. Možda sad ne djeluje tako ali Damjan, Sebastijan, Vesna i Anastasija su podjednako glavni likovi tako da će i tvoj favorit imati zapažen prostor.
      Stvarno me ti nahvali sada i ne znam šta drugo da ti kažem osim hvala. Mnogo cijenim ljude koji me redovno čitaju i uključeni su u moje priče. 😊
      Drago mi je da imam neki svoj pečat, nije da namjerno pravim da mi likovi imaju traume 😂 već se trudim da te zapaženije malo više “razradim” i napišem više detalja kako bi čitaoci mogli da se povežu a te traume su sastavni dio prošlosti većine ljudi pa često to imaju i moji likovi.
      Veliki pozdrav i radujem se daljim komentarima i sugestijama. 😘

      Liked by 1 osoba

      1. Upravo to, likovi ti imaju mesa na kostima 🙂 Što se tiče likova sa traumama, moji su svi naopaki 😂 Hoću i iskritikovati, ništa ti ne brini 😀 Ali sve u cilju unaprjeđenja 🙂 Ja volim kad i meni kaže neku kritiku, gdje šta da poboljšam. Niko nije savršen 🙂 I nema na čemu 😉

        Liked by 1 osoba

  3. Uzivam dok citam tvoje price bas mi sjednu ovako navece kao nekada dobra serija. Svidja mi se sto pises u nastavcima i jedva cekam svaki naredni i navijam za likove kao da su moji prijatelji. Samo pisi leptirice

    Liked by 2 people

          1. Nećemo 🙂 Nadam se 😀 Hej, krenula si i ti s čudovištima, ali stade i vrati se romantici 🙂 Kad smo kod čudovišta, nedavno idem za Banja Luku i prolazim pored sela Vidov izvor ili tako nešto, znam da je nešto Vidovo i sjetim se tvog čudovišta 😀

            Liked by 1 osoba

            1. Ne baš, mislio sam generalno. Publika je možd danas tu, sutra nije. Više sam mislio na ukus publike, koji se menja u zavisnosti od trendova. Što se mene tiče, rado pročitam tvoje redove, iako ne spada u žanr koji obično čitam… 🙂

              Liked by 2 people

  4. Priča je zanimljiva i vuče na čitanje, to je ono što jako dobro radiš.
    Kad su već i drugi komentarisali imena, dodaću i moje mišljenje o tome, ne sviđaju mi se. Ali to je samo moje mišljenje i ne mora značiti da se manje uklapaju u priču nego recimo da su bila drugačija.
    Ljubim te 😊😘

    Liked by 1 osoba

      1. Tu se slažemo. Stavim po neko “prozaično”, možda, a ostala su sasvim normalna. Život se dešava svima bez obzira na ime i time se vodim i zaista mi odabir imena ne predstavlja neku specijalnu mudroliju. Dajem ona koja mi prva padnu na pamet. 😂
        Ali, naravno poštujem svačije mišljenje i sasvim je okej ako se nekome ne sviđaju. 😊

        Liked by 1 osoba

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s