Rođendan, krastavci na sniženju i moja ispovijest

Dok se okrenem doći će i taj 15. juni, datum kada sam ja došla na svijet. Već se njuši ushićenost mojih najbližih članova porodice i prijatelja zbog mog rođendana. To me u posljednjih par godina iznova i iznova oduševljava jer prije tako nije bilo. Do mog 19. rođendana uglavnom se tome nije pridavao neki značaj i ja sam navikla da 15. juna neće biti poklona, neće biti torte niti žurke.

Nekako, ljude koje je zakačio rat i izbjeglištvo godinama su se trudili da steknu ponovo svoj krov nad glavom i osnovne uslove za život pa su mnoge stvari smatrane luksuzom. Tako je bilo sa rođendanima i svim drugim vrstama slavlja sem slave. Sjećam se da se majka trudila (koliko je mogla) oko toga i napravila bi neki skromni kolač, čisto da se obilježi, ali kada je umrla i to je prestalo.

Nisam sklona da se često prisjećam teških stvari i svrha ovog posta nije da pričam o svim svojim rođendanima već samo o 19. Zašto baš o ovom rođendanu?  Nisam nikada nešto naročito razmišljala o njemu sve do danas. Ne znam ni kako, ali naprasno sam se prisjetila jedne scene tog dana i shvatila sam koliko se toga promjenilo od devetnaestog rođendana.

Vrlo dobro pamtim, ta godina je bila jedna od težih za moju porodicu. Otac se teško razbolio, pogodili su nas ogromni finansijski problemi a ja treba da upišem fakultet. Mnogi iz okoline osuđuju i govore: “Zašto ne traži sebi neki posao?… Zna li ona koliko školovanje košta?… Koliko još planira da bude ocu na grbači?…”

Meni su te izjave teško padale jer sam strašno željela da upišem Mašinski fakultet. Nekako se godinama stvarala želja u meni da završim ozbiljan i perspektivan fakultet i tako malo “iskočim” iz svoje sredine u neku bolju. Ipak,  često sam se pitala da li su ti ljudi u pravu kada govore da mi je pametnije da radim u nekoj trgovini, kladionici i tako pomognem porodici… ali otac bi me razuvjeravao: “Pusti ti njih. Tebe će tata iškolovati jer zna da ti to možeš. Neka neko i od naših završi fakultet. Svaka muka se kasnije isplati. Vrijedi izabrati teži put.”

Jun je bio vrlo stresan period zbog mog prijemnog ispita. Krajem mjeseca je bio ne samo test iz matematike koji će odlučiti da li sam upala na fakultet ili ne, to je bio test moje mentalne snage, volje i najveća prekretnica. Dan kada sam navršila 19 godina niko nije nešto posebno doživio. Mlađa sestra se sjetila odmah ujutru i čestitala mi od srca. Moje dvije najbolje drugarice su to uradile još u ponoć, ali su i one bile u brigama oko prijemnog pa nisu mogle nešto posebno da mi se posvete. Ostali se nisu ni sjetili. I ja bih zaboravila na njega da me moje 3 najdraže djevojke nisu podsjetile.

Nema poklona, nema torte. Nije mi to tada bilo ni važno…

Negdje oko podne moj otac je čuo od komšinice da 18km od naše kuće ima market gdje je kilogram krastavaca samo 0.60KM (na svim drugim mjestima je kilogram koštao preko 1.50). Znate, tada je bilo jako nezgodno oko hrane. Uglavnom smo jeli neke čorbe, makarone ili rižu bez ikakve salate ili priloga. Tata je pomislio da bi bilo lijepo, za promjenu, pojesti salatu uz obrok. Pošto je bila organizovana pripremna nastava pred prijemni ispit ja sam imala mjesečnu kartu kako bih je redovno pohađala. Zbog te mjesečne nismo jeli salate. Zato sam predložila da odem do tog marketa i kupim 5kg krastavaca.

Dočekala sam autobus, kojeg nije bilo tako često u ljetnjem periodu tih godina, i otišla do tog marketa noseći jedan ceger. Zaista, odmah na ulazu je bio paket pun krastavaca po toj cijeni. Naravno, ko zna odakle je bio i kakvog je kvaliteta ali nisam se nešto bunila. Pošto sam imala okruglo 3KM pazila sam da ne pređem 5kg ali sam se trudila da budem što bliže toj vrijednosti.

Nakon obavljene kupovine sjela sam na stanicu preko puta i čekala sam autobus koji neće doći ni za sat vremena. Nekako me tada uhvati ogromna tuga. Gledam u onaj ceger iz kojeg se nadziru krastavci i znam koliko će se moji tome obradovati. Mislim se, kako je žalosno kada se na svoj rođendan raduješ trećerazrednom povrću i suze nekako same poletiše niz obraze.

Dugo sam držala u sebi strah i nesigurnost. Plašila sam se, kako ću se snaći na fakultetu ako ga upišem. Mnogi ga ne mogu završiti ni za 10 godina a ja ne smijem da obnovim ni jednu jer je to prevelik gubitak novca i vremena za nas. Brine me kako ću da se uklopim, nešto nisam imala sreće sa upoznavanjima novih ljudi a o ljubavi da ne pričam. Posmatram svoje patike. Na desnoj je đon pukao po sredini i ulaze sitni kamenčići koji me žuljaju.

Opet se tješim i brišem suze. Smiri se, glupačo! Koliko danas djece nema šta da jede a ti se žališ što nemaš salatu. Koliko je siročića a ti žališ što nisi dobila poklon i tortu za rođendan. Koliko njih i ne razmišlja o fakultetu a tebi se nudi kakva-takva šansa… utješim se na sekund a onda opet počnem da plačem. Sjetim se toliko vršnjaka iz okoline koji histerišu jer su za rođendan dobili crni telefon a ne zlatni. Koji uz fino glavno jelo imaju više salata, pa sir, pavlaku, jogurt… Koji upisuju privatne fakultete i baš ih briga kada će ih završiti…

I tako prežalih ja samu sebe kao da sam najnesrećnija osoba na svijetu. Zatim dođe autobus. Ja se malo saberem, pokažem kartu i uđem unutra tegleći ceger pun krastavaca. Čitav put sam nepomično sjedila gledajući kroz prozor ne razmišljajući više ni o čemu. Znam kada sam došla kući moji su već spremili skromnu večeru i skakutali su oko mene jedva čekajući da ogule nekoliko krastavaca, isjeku ih na kolutiće i zasole. Progutala sam veliku knedlu a onda sam se nasmijala. Utrošila sam ogromnu količinu snage u taj gest shvatajući da sam u tom momentu potpuno odrasla i sazrela.

Nekako se sve steglo u meni kada sam se prisjetila ove scene. Sjetim se ogromnog straha i pritiska pod kojim sam bila a ponovo sam se izborila. Upala sam na budžet, upoznala sam nekoliko divnih momaka a među njima jednog koji je dolazio iz potpuno drugačije sredine od moje, ali je imao dovoljno strpljenja i ljubavi da me razumije. Dalje je sve nastavilo da ide kako treba. Rješili su se mnogi problemi a ja nisam obnovila ni jednu godinu. Baš naprotiv. Još uvijek se navikavam na život u kojem stvari idu svojim tokom i nema nekih velikih problema.

Svaki sljedeći rođendan je bio obilježen slavljem, tortom i poklonima. Nije to toliko važno,  samo je neobično. Jedino što volim tog dana su ljudi. Ima nekih iz starog života i nekih iz novog, i tako kada ih zajedno pogledam nasmijane shvatim da sam napokon bogata. I da, sada imam salatu uz svaki obrok ali drago mi je što nisam zaboravila kako je to jesti bez salate.

Advertisements

52 komentara na “Rođendan, krastavci na sniženju i moja ispovijest

  1. “…Немојте заборављати родитеље. Тужнијих јесени неће бити него што већ јесу. Немојте ни захваљивати ни подразумевати. Пружите нежност и бригу, то је све што је остало. Покуцајте на врата, закорачите у собу, загрлите… У раму на комодици ћете угледати вашу слику… И праштајте. Родитељ може и погрешити, али не може имати злу намеру…”

    Увек тако почиње…

    ПС. ОДЛИЧАН пост!
    Поздрав срдачан!

    Liked by 11 people

    1. Mislim da roditelja ništa ne boli kao kada ne osjeti zahvalnost od svog djeteta već hladnoću. Slažem se sa napisanim, uvijek mi je žao kada sam duže odsutna od oca jer znam da je sam i da me čeka…

      Hvala, Stanimire, drago mi je što Vam se dopada post. Uzvraćam pozdrave!

      Volim

  2. Mi koji smo rođeni na isti dan se baš razumemo oko svega 😉 Ovim tvojim pisanijama dobila si ovime i novu ulogu life-couch i motivator,možda nisi ni svesna koliko te crtice iz tvog života pomažu nama nekima kada se nađemo u raznoraznim sranjima(sorry za izraz)…Ja često volim da samosažaljevam sebe,da kukam kako je moja sudbina najteža na svetu,a onda pročitam ovako nešto,kao što se tebi desilo i opalim sebi jednu šamarčinu…Ja se tebi divim( ne idealizuem te:P) koliko si toga prošla za taj svoj „kratak“ životni vek,tim tempom verovatno ćeš biti prvi mašinac-astronaut iz Bosne koji će stupiti na tlo Marsa ili tako nešto slično 🙂 A možda ćeš do 30-te ispucati sve velike stvari,pa ući u onaj boring mejnstrim i život ti više neće biti poput Meri Popins 🙂 Eto,pa srećan ti unapred taj 15-ti Jun tebi čovek ne zna šta poželeti jer ionako sve već imaš :-))))

    Liked by 1 osoba

    1. Dragi Dalibore, uvijek imaš zanimljiv komentar i molim te dok god živi ovaj blog ti ga komentariši. 😆
      Elem, nešto sam emotivna ovih dana ne zamjerite. Srećna sam što barem nekoga motivišem svojim pisanijama i to je podstrek da nastavim.

      Želim i tebi srećan 15.jun, pošto meni ne treba ništa poklanjam ti svoje rođendanske želje i sreće. 😊

      Volim

  3. Ti si jedna divna osoba što sam pomislila čim sam te upoznala kroz blog ❤ Srce mi se ispunilo i tugom i radošću kad sam čitala tvoj tekst. Tugom zbog svega što si prošla tako mlada..stvarno mi je žao radi toga i radošću jer si radi svih nedaća postala osoba koja si sada. A stvarno možeš biti ponosna na to što si postala, snažna, pametna i uspješna mlada žena koja stoji čvrsto na zemlji i može ostvariti sve što poželi. Znam da ćeš uspjeti u svemu što zamisliš 🙂 Tvoj tata može biti ponosan što ima takvu kćer, a sigurna sam da te i mama gleda i da je sretna s onim što vidi. Samo nastavi tako, da je više mladih ljudi poput tebe, svijet bi bio bolje mjesto ❤😗

    Liked by 3 people

    1. Mila Ivana, hvala ti što si pročitala jedan moj izliv emocija. Valjda svi imamo neki period kada samo njanjavi i željni pažnje. Za mene je to mjesec jun. 😧

      Moram da ti se zahvalim na ovim predivnim riječima i na tvojim motovacionim tekstovima koji me često dodatno osnaže. Vidi se da si i ti jedna stabilna i izvrsna ženska. Ako te išta dovede u Banjaluku biću srećna da te ugostim. Pozdrav! 💟💟💟

      Liked by 2 people

      1. Puno ti hvala draga moja 😗 Svi imamo periode u kojima smo njanjavi samo što neki, za razliku od drugih, imaju i razloga za to. Potpuno te razumijem i stvarno ti se divim što si postala takva kakva jesi unatoč svemu što ti se dogodilo. Nadam se da će što više mladih ljudi pročitati tvoj tekst i naučiti nešto kad sljedeći put pomisle da im je život težak jer nemaju sve ono što su zamislili. Ako ti kad navratiš u Zagreb, javi se jer će mi biti čast i sreća upoznati te 🙂 I samo nastavi tako jer možeš sve što zamisliš.

        Liked by 1 osoba

  4. Jako dirljivo 😢
    Samo osobe koje nisu imale mogu razumeti kako je kad se nema. Oni bahati to ne mogu da shvate. Ti si na ispravnom putu, odgovorna tokom studija i zahvalna roditeljima. Svaki trud se na kraju isplati. Ne treba zaboraviti nemastinu ali ne treba je se ni preterano prisecati jer navodi suze na oci. Zivimo u nepravednom svetu, neki imaju deset puta vise od drugih i nije im dosta cak i kad obidju Evropu po nekoliko puta. Novac jeste nepravedno raspodeljen, ono sto mozemo je da se borimo da nikada ne budemo u oskudici. Oskudica ipak ostavlja tuzna secanja, da ne kazem traume. To znamo mi koji poticemo sa Balkana. Ne svi, ali mnogo ljudi ima slicna iskustva.
    Svaka cast na neobnovljenoj nijednoj godini. Bravo. I sve najbolje. Pozz

    Liked by 3 people

  5. Ostadoh dužan komentar nakon čitanja. Ne treba zaboravljati odakle si. Te uspomene koje imaš i ta iskustva koja si prošla će ti samo biti gorivo za dalje, da uspiješ, da budeš bolja uvijek, da daš sve od sebe 🙂 Prošao sam slična, ali i gora iskustva i uvijek sebe podsjetim na ta teška vremena iz kojih sam se iščupao, svaki put mudriji i bolji. A da nadođe svima taj period, nadođe. Meni je jedno vrijeme, dok sam bio mlađi, posebno u vrijeme rođendana znao doći taj neki sjetni period, posebno nakon smrti oca. Sad me drugi podsjećaju na vlastiti rođendan 🙂 Htjedoh reći, sjajan tekst. Vrati me u prošlost 🙂

    Liked by 5 people

  6. E, pošto sam poslednja videla tekst (svima redom se žalim da me Wp zeki i ne dobijam više informacije na mejl o novim tekstovima mojih omiljenih autora), ja ću bar prva da ti čestitam rođendan.
    Ti si jedno divno, prepametno i sposobno dete koje sjajno piše i ja to više neću da ti ponavljam. Ne da se ne bi uobrazila, nego stoga što bi bilo previše. Umesto toga, bolje da kažem koju i o tekstu: prvo sam počela da se smejem, a onda mi se osmeh sledio. Sve razumem i… nema tu mnogo priče. Ili jesi, ili nisi.
    A ti jesi, i te kako.

    Liked by 2 people

  7. … da me ne shvatis pogresno, bukvalno sam se zaljubio u tebe je kroz ovaj tekst … podsecas me na devojku koju sam mnogo voleo. Ona je ucila pod svecom jer nisu imali struje, grejali su vodu na vatri da bi se okupali … njena majka je odgajila nju i dva brata sama … i nikada se nije zalila … danas je advokat … zelim i tebi zaista sve najbolje. Pozdravi oca u nase ime i cestitaj mu … odgajio je jedno divno bice. Srecan ti rodjendan duso.

    Liked by 5 people

  8. Toplo, tužno, sjajno i kao i u ostalom odlicno kao i sve drugo što si do sada napisala. Bravo za tebe, bravo za pisanje o nečemu što te sasvim sigurno ne seća na jedan lep period, bravo za za hrabrost da cackas po ranama i najvece bravo za inspiraciju da redovno pišeš. Uživanje je čitajući te.

    Liked by 2 people

    1. Meni je velika čast što me prate i čitaju ovakvi blogeri. 😊
      Možda je malo bezveze što sam pisala o teškim stvarima, nisam osoba sklona kukanju, ali kao da sam morala malo da se otvorim.
      Hvala ti što me čitaš, podržavaš i imaš ovako divne riječi. 💋

      Liked by 2 people

  9. Čestitam na uspešnom studiranju 🙂 I..srećan rođendan i sve, bukvalno sve najbolje 🙂
    Vratio me je tvoj tekst u prošlost. Neću da idem u detalje..samo ću napisati- razumem te, o kako te dobro razumem….

    Liked by 2 people

  10. Uh…podseti me na skrivanje u štali i jedenje lubenice sa braćom od tetke i sa bakom koja, zbog izrazito patrijarhalnog vaspitanja porodice mog dede,nije smela ništa iz kuće da uzme i da da nama unučućima a da ne prijavi pradedi. I sama pripadam generaciji koja je svoju mladost provela u nemaštini onda kada je trebalo da raširi svoja krila. Sećam se da sam maštala o većini stvari koje su moji vršnjaci imali i kada su mi roditelji kupili nove patike, tada moderne,plakala sam tri dana od sreće i držala ih pored jastuka (nisam luda majkemi 🙂 )…Moji još uvek žive u kući koja prokišnjava, ali najslađe se naspavam i najsrećnija sam upravo u toj našoj vili-promaji. I uvek me raduju sitnice…Izvini na dugačkom komentaru ali baš si me dirnula u dušu…Ljubim te i želim da ti svaki rođendan bude srećniji od prethodnog! ❤ ❤ ❤

    Liked by 2 people

    1. Draga Sanja, i ti si mene sada dirnula komentarom. Žao mi je zbog svega što si prošla. Znam da ima ljudi koji su se puno više napatili ali znaš kako je u tim godinama, tvoja muka ti dođe najveća. Potpuno te razunijem kada kažeš da se u svojoj vili-promaji najslađe naspavaš…
      Hvala na lijepim čestitkama i svemu drugom. ❤❤❤

      P.S. juče da ti uđem u blog i vidim da te odjednom ne pratim stvarno ne znam kako se to dogodilo, ali je greška ispravljena 😬

      Liked by 2 people

  11. Ajme kakav inspirirajući tekst, hvala ti od srca na ovom ❤ Svatko ima neke svoje probleme i svakome su njegovi najveći. Bome ti nije bilo lako i svaka čast na kupljenim krastavcima i svim drugim uspjesima kasnije. Sretan ti rođendan 🙂 Ja kad počnem kukati, sjetim se one: "I lupi mi šamar, onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe! Pokaži mi prstom ono što imam, pokaži mi one koji to nemaju! Ne tražim ništa, samo me podsjeti da dišem i podsjeti me da ima i onih koji ne dišu više."

    Liked by 2 people

  12. Pa ja obično zakasnim sa svim mogućim…

    Ovako… Pročitala sam je u jednom dahu, pa sam je opet pročitala da bih znala šta napisati, a da ne bude kliše. Svaka tebi čast djevojko draga na ovome što si postala, na uspješnom studiju, na snazi koju posjeduješ, na inteligenciji, karakteru i što je najbitnije SKROMNOSTI. Jer upravo ovim tekstom si pokazala koja si veličina i koliko si samo normalna i skromna. Nekada imam običaj reći da upravo takve životne situacije čovjeka natjeraju da cijeni i gleda drugačije na stvari, životne okolnosti i na sami život. Upravo je tebe to izgradilo i učinilo boljom osobom i afirmisalo na neki način. Shvatam i pritisak i priče okoline i samu tu životnu situaciju kroz koju si morala proći, ali nekako što se više boriš i što više imaš izazove, sve više i više postaješ otporniji i zreliji. Živjela ti nama još minimum 100 godina i slavila svoje rođendane i bila zdrava, živa, sretna i zadovoljna sa porodicom, prijateljima i tebi dragim ljudima! Ljubim te puno. P.S: Slučajno se ne mijenjaj.

    Liked by 2 people

    1. Pa stvarno nemam riječi na ovakav komentar. Prvo, toliko sam iznenađena koliko si me nahvalila a najviše mi se dopada ovo “normalna”. 😊
      Sjećam se i ja dobro tvog posta kada si pisala o gubitku posla i svom ocu, tako iskreno i emotivno.
      Hvala ti i na lijepim željama. Živa, zdrava i srećna bila i čitale se još 100god! 😊💋

      Liked by 2 people

      1. Sjećam se da si ti tada komentarisala upravo tu situaciju. Nekako me najviše potište, a istovremeno i ohrabre ovakve priče. Iz duše, iz srca, istinite, bez imalo neke loše emocije, neopisivo ovakvi tekstovi čovjeka tjeraju na razmišljanje. Znači kad pročitaš tekst u dahu, kad je onako istinski napisan, bez ikakvog računanja to se odmah osjeti. Divno, divno, predivno. Leptirice moja kažem ti ostani uvijek takva. Divna i predivna. Kupila si me doživotno.

        Liked by 2 people

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s