Pišem a to je proces.

Prosto obožavam ovaj naš Balkan. Juče su te možda probudili sunčevi zraci i cvrkut ptica a danas te probudila potreba da potražiš dodatno ćebe jer se napolju natmurilo i padaće snijeg. Sutra možemo samo da gatamo u kojem ćemo se godišnjem dobu probuditi.

Nije da se žalim, meni je to super. Odavno sam ja pripremljena za sve. Nisam čak ni spakovala svoje zimske jakne i kapute bili su spremni za

ove hladnoće. Ponekada me samo iznervira kada se godišnje doba promjeni u toku dana. Jutros sam obukla i potkošulj i majicu a preko debelu jaknu i smrzla se. Oko 12 sunce granulo ja se preznojila 14 puta dok sam došla do opštine. Ona službenica na šalteru me čudno gleda. Boli nju briga, njoj je ista klima jutros od 8, nije se mrdnula odatle a meni od naglih promjena i trčanja po gradu izbilo seljačko rumenilo preko pudera.

Ma nema veze. Neka sam ja sve privela kraju. Večeras će biti neko porodično okupljanje pa valja spremiti štogod za pojesti i popiti (boga mi i za zasladiti) ali mene prsti zasvrbili da napišem jedan ovakav post koji nema neku naročitu svrhu osim da vi vidite da se nisam ulijenila.

Ne brinite, nije ovaj moj blog kratkog daha, tek sam počela sa vama. Smislila sam i 3. priču u nastavcima koja će se zvati “Jutarnja rosa“. Žanr, kao i do sada, poprilično neodređen. Ponovo neka mješavina svega i svačega samo što, u odnosu na Vidovu šumu, neće biti elemenata horora.

uiMOb1492461408
Uskoro nova priča na blogu!

Već sam napisala prvi dio ali još neću početi sa objavljivanjem. Planiram da napišem više od pola kako ne bi čitaoci dugo čekali kao što je bio slučaj sa prethodnom pričom. Red je da poslušam i vaše sugestije!

Upala sam u neke privatne obaveze i jedva stižem sve da vas čitam ali imajte na umu, ako ste dobili moj like to sigurno znači da sam pročitala post. Ja znam da se vi nećete naljutiti na mene ako ne stižem svoje blogerske obaveze jer ću se iskupiti.

Što se tiče mog pisanja, to je jedan pravi proces. Uglavnom pišem u autobusu, na svom telefonu, jer tada nekako najviše razmišljam o pričama. Takođe, ne pišem neke tužne situacije ako sam tog dana previše raspoložena jer je onda to “vještačka emocija”. Kada sam kod kuće onda kuckam noću, ako nisam previše umorna, jer sam i tada posvećena i imam u glavi sve likove. Tako da, kod mene, nema pisanja na silu i zato neću da se forsiram već želim kada pišem da i vi vidite ono što ja vidim.

Isto, ne počinjem sa pričom dok ne sagledam sve u glavi i “ne preživim” događaje očima glavnog lika. Naravno, u toku pisanja se često dese izmjene ali početak i kraj moraju biti jasno definisani. “Jutarnja rosa” mi se baš dopada. Lijepo su mi se složile kockice u glavi i jedva čekam da je podijelim sa vama ali prvo moram da je napišem. A to je proces…

Sve moje priče koje ste propustili pronađite OVDE.

Prati blog putem Facebook-a!

 

Advertisements

22 komentara na “Pišem a to je proces.

  1. Kud svi Turci tu i mali Mujo,ono kad svi pišu o vremenu daj onda ću i ja 😛 Što se niko ne seti vremenskih prilika kad je plus ‘iljado ,nego kad je “videla sam snjeg u maju”-vreme 🙂 Mislim da će te tuže za autorska prava ovi što proizvode mineralnu vodu,jer postoji jedna pod imenom “Jutarnja rosa” 😉 Kad kažeš “porodično okupljanje”,a kad mi pogledamo u kalendar i vidimo da ne postoji neki crkveni praznik onda se nameće pitanje-Da li treba da čestitamo,jer ono ljudi se ko blesavi žene,udaju,vere baš u ove mesece 🙂 Izvinjavamo se što zadiremo malo u intimu,znaš me,uvek je bilo nemarno 😛

    Liked by 1 osoba

    1. Kažu da ljudi najviše govore o vremenu pa moram i ja. Isto, mislim da me ne mogu tužiti za ime priče jer nemaju naše kompanije toliko novca da brendiraju svoje ime tako da ga niko drugi ne može koristiti. 😂

      I na kraju, kad već zadirete u intimu, ne morate mi još cestitati ne planiram ove godine da slomim muška srca tako što ću se udavati. 😄

      Pozdrav!!!

      Liked by 1 osoba

  2. Јаој, ти као и ја, односно ја као и ти… И ја куцкам у аутобусу, углавном…
    Видову пуму још нисам стигла да прочитам, али чим уграбим времена…
    Љубим те, и баш ми је драго да се све више “упознајемо” 😉

    Liked by 1 osoba

  3. Mi smo toliko mali da mi gradski prevoz nedostaje ali zato u automobulu rado pisem i nikada ne kuckam vec imam jedan blok i nekoliko olovki uvijek u torbi za svaki slucaj.Dobar ti je ovaj savjet sa jasnom putanjom price ja jos imam kosmare od one moje u nastavcima, negdje oko polovine sam morala da napravim tabelu da bih skontala gdje su mi likovi bili…A obaveze pa izgleda da su nam se svima nagomilale ili je to do proljeca. 😀 Pozdrav i samo polako.

    Liked by 3 people

    1. Drago mi je ako će ti pomoći moj primjer. Ja prvo dobro razmislim o svemu i prije priče popišem imena likova i u zagradma kakve veze imaju sa glavnim likovima. Dobro je raščistiti kakav želimo početak i kraj dok meni sredina služi da zapetljam koliko mogu priču od početka i onda na pola krenem da otpetljavam kako bih došla do zamišljenog završetka.

      Dobro si se ti snašla jer si uzela pretešku temu.

      Meni isto sa proljećen dođe gomila nekih obaveza pa ne znam ni gdje se nalazim.

      Pozdrav! 🌹🌹🌹

      Liked by 1 osoba

    1. Slazem se sa Ivanom. Jedva cekam pricu jer znam da ce biti dobra koju god temu izabrala. A kao sto si i sama u nekom od komentara rekla nece blog pobeci nigde tako da oni koji te citaju jedva ce cekati da vide tvoju novu pricu, kad god je objavila. :*

      Liked by 1 osoba

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s