Vidova šuma (8)

Sjedili smo na podu velikog dnevnog boravka Miloševe kuće. Parket je bio kvalitetan i prelakiran nekoliko puta da sam vidjela skoro jasan odraz svog lica u njemu. Bila sam blijeda kao krpa.

Trudila sam se da sakrijem nervozu igrajući domina sa Zoricom i Bogdanom. Oni su bili znatno opušteniji od mene na čemu sam im zavidjela.

“Tvoj red!”, mali Bogdan me je povukao za ruku.

Mehanički sam spustila keramičku dominu. Kroz glavu su mi prolazile razne situacije. Pokušavala sam da pronađem logiku u svemu što se do sada dasilo ali uvijek bi mi falile neke kockice.

Naša čula su bila toliko izoštrena zbog straha te smo Zorica i ja odmah poskočile kada je neko pokušao da otvori kapiju. Srećom bila je zakljucana i previše visoka da bi se preskočila.

Popele smo se na kauč i ugledale kroz prozor Igora. Kog đavola ti tražiš ovdje?! 

Odjednom osjetih kako mi se koljena nalaze u toploj tečnosti. Pogledah u Zoricu i shvatih da se umokrila. To kao da odjednom ubrza moje vijuge i ja počeh da povezujem neke stvari.

Nije se ona plašila baš svih muškaraca. Samo se tresla i grčila kada su joj braća od strica bila u blizini. “Zorice, da li su ti oni ovo učinili?”

Ona poče da trza vrat.

“Molim te reci mi.”, bila sam uporna “Možda možemo da spasimo Miloša.”

Pogledala me je i zatim je zatresla glavom.

“Majko sveta!”, zgrabila sam nož i flašicu vode iz frižidera “Trčite brzo na tavan.”

Žurno se popeše niz male drvene stepenice. Čula sam ga kako me doziva. “Irena! Izađi hitno si mi potrebna!”

Čim se popeše dadoh im flašicu vode “Ostanite tu dok se ne vratim!”.

Zatvorila sam poklopac.

“Otkud ti, Igore?”, pokušala sam da suzbijem strah i drhtavicu u glasu.

“Bolje da se držimo zajedno. Pojede me samog nervoza i briga za mojim bratom.”

Polako sam se približavala stežući dršku nožda iza sebe.

“Hajde, otvori mi.”, osjetila sam njegove đavolje oči na sebi dok je govorio. Kroz gustu bradu se nadzirao obris smijeha.

Prišla sam polako računajući na faktor iznenađenja. Brzo sam potegla nož ali me šiljak na kapiji omete te jedva zakačih Igora po ruci. “Kujo!”, viknuo je a zatim me je spretno uhvatio za vrat i kosu, u isto vrijeme, baš tom rukom koju sam mu zagrebala. Momentalno sam ispustila nož pokušavajući da se izvučem iz njegovog stiska.  Izbočine na kapiji su mi se urezivale u leđa do krvi.

“Sad ćeš polako da mi otvoriš kapiju inače ću da se vratim sa sjekirom i sve vas pokoljem.”, stezao me je sve jače “Budi pametna djevojka i niko neće nastradati.”

Pustio me je te padoh na vlažnu zemlju. Zrak naglo prostruji kroz moj dušnik. “Obećavaš da njima nećeš nauditi?”

“Želim samo tebe, lutko.”

Brzo sam prebacila oprugu i izvukla se napolje licem u lice sa njim. Zadovoljno se nasmijao jer sam bila poslušna djevojčica. Pohotno me je privukao sebi. Pokušala sam da mu se otmem ali je bio previše snažan. Jednom rukom me je čvrsto stezao dok je drugu zavukao pod bluzu stiskajući moje grudi. Boljelo me je.

“Prestani!”, jaukala sam. Zaista prestao je da mi gnječi prsa ali samo da bi me zgrabio za vrat i tako odvukao do svog imanja. Ugurao me je u garažu i tu me je pokušao zavezati već pripremljenim konopcem. Počela sam da se vrpoljim ali me je umirio sa dva snažna šamara vanjskim dijelom šake. Vrtilo mi se u glavi dok mi se u ustima pljuvačka miješala sa krvi.

Kada je završio sa mnom. Otišao je do suptornog ćoška garaže i tu je u neki zeleni ranac stpao još konopca i nekog alata. “Idemo.”, podigao me je i počela sam da koračam ka izlaznim vratima. Nastavili smo da hodamo tako što sam ja išla ispred a on me je gurao u smijeru u kojem je želio da idemo. Nije mi dugo trebalo da shvatim kako se krećemo ka Vidovoj šumi.

“Sotono!”, drhtala sam dok se u meni miješalo na hiljade osjećaja “Kako si mogao ovo sve da uradiš?!”

“Nisam dužan tebi da se objašnjavam, kurvo mala.”, ovoga puta me je gurnuo jače te sam izgubila ravnotežu i pala. Grubo me je podigao i nastavili smo da hodamo ulazeći u mračnu šumu. “Možda bi bolje prošla da si mene odabrala a ne mog brata. Ali ne. Sve vi hoćete savršenog Mišu. Tako nježnog, pametnog, pažljivog… Tako je i Ljubica slamala srce Goranu. Zato će i ona morati da naplati.”

“Goran je volio Ljubicu?”, bila sam iznenađena. Napokon sam došla do pameti i sjetila sam se da je on otišao sa ostalim muškarcima u šumu. Trnci me prođoše od glave do pete. Niko od njih ne pretpostavlja da je Goran možda umiješan u sve ovo zlo koje se dešava u Potkovi. Šta ako im naudi kada se budu najmanje nadali? “Šta vam je Dajana skrivila? Zašto je ona morala da plati?!”

Igor se grohotom nasmija. “Ženska krv je najslađa.”

Ne znam šta mu je to značilo ali sam se previše plašila da ga pitam. Nisam sigurna koliko smo hodali ali trajalo je to dosta vremena. Možda preko jednog sata sam se grebala i odbijala od drveće. Brinula sam za Zoricu i Bogdana. Sam bog zna koliko sjede gore na tavanu preplašeni.

Iako se ništa ništa nije vidjelo od mraka Igor se kretao tako spretno. Očigledno da je napamet znao ovaj put. Nadala sam se da će nas presresti Miloš i ostali te da će me spasiti iz ovog zla.

***

“Bojim se da se samo vrtimo u krug.”, Drago je bio umoran i pomalo napet.

“Ne vrtimo.”, Goran je dobro poznavao ovaj put. Još malo i riješiće se sviju njih. Nije to toliko želio ali je i sam znao da je to neminovno ako želi da se izvuče. Niko ne smije da zna za njegovi tajnu.

Miloš je otpio gutljaj vode a potom je pružio Savi flašicu. Savo halapljivo ispi polovinu sadržaja iz flašice. “Jebaću mu mater, šta god to bilo.”, i dalje je bio bijesan.

Što su dublje zalazili bivalo je sve hladnije. Lampe, kojima su osvjetljavali put, su postale nedovoljne da ublaže tamu oko njih.

“Vidite ovo!”, viknuo je Vlado. U ruci je stezao gologov kolac koji mu je čiča Stanko dao.

Miloš prvi potrča i opazi gomilu kostiju. Zaprepastio se kada je ugledao skelet istrulog jelena velikog skoro kao konj.

“Šta je moglo da savlada ovoliku grdosiju?”, pitao se Drago.

“GORANE, PAZI!!!”, Savo povika i opali dva puta iz svoje puške.

Iza Gorana je stajalo biće kakvo nikada nisu vidjeli. Niti vuk, niti medvjed a ni čovjek. Goran, umjesto da bježi sve se više primicao čudovištu kao da ga se ne plaši.

“Žao mi je.”, samo je odletio gubeći se u crnoj noći.

“DOĐAVOLA!”, Vlado zapuca i bi precizniji od Save. Zvijer se trznu dva puta ali umjesto da padne to je dodatno razljuti i poskoči dva metra u vis padajući pravo na Vladu.

Miloš poče da cilja ali nije smio da puca plašeći se da ne pogodi Vladimira. Hrvanje je trajalo manje od pet sekundi. Zvijer krvoločno iščupa grkljan sirotom muškarcu kao da je napravljen od trske.

Kada je čudovište završilo sa Vladom pogleda u ostatak ekipe. Oči crvene kao krv sijale su u mraku. Drago je pucao ali Zvijer se samo trzala kao da ga grizu komarci udaljavajući se sveka nekoliko koraka od njih.

“Nema vajde!”, Savo odleti do unakaženog Vlade i zgrabi glogov kolac.

Čudovište poleti ka njima i sva trojica potrčaše koliko ih noge nose. Miloš je procjenio da je zvijer nešto malo veća od Save ali znatno jača i brža. Ako nešto ne smisle uskoro će svi završiti kao i Vlado – bez glave.

“Moramo se razdvojiti!”

“Drago i ti skrenite desno!”, Savo je huktao gubeći glas “A ja ću vidjeti šta ovaj kolac može.”

Milošu srce zastade na kratko. “Prijatelju…”, nije mogao da ostavi Savu.

“Trči!!!”, odgurnuo ga je prema Dragi. Njih dvojica skrenuše a Savo nastavi pravo da trči. Zvijer nastavi linijom manjeg otpora prateći Savu.

“Jebem ti!”, Miloš je želio da plače.

“Hajde, Mišo.”, Drago ga povuče za rame “Moramo da se sklonimo.”

Požurili su ka zapadnom dijelu šume. Drago se već u glavi oprostio od Bose i svoje djece. Miloš je to isto uradio sa Zoricom i Irenom.

Dio:| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |

Sve priče koje ste propustili pronađite OVDE.

Pratite blog i na Facebook-u!

Advertisements

19 komentara na “Vidova šuma (8)

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s