Epizoda 6

Prošle su tri nedelje od nemilog rastanka sa Davidom. Prvih sedam dana sam provela u stanju šoka. Iz sobe sam izlazila samo da bih jela u menzi. To je bila moja jedina ruta tih dana. Ne bih ja ni tamo išla da u sebi nisam nosila dijete.

Konstantno sam bila svjesna prisustva novog života u svojoj utrobi. Oduvijek sam vjerovala i voljela život ma kakav god on bio. Čak i sada dok sam do guše u problemima nije mi padalo na pamet da naudim sebi ili djetetu. Ko sam ja da određujem ko će živjeti a ko ne? To je posao Onog iznad nas.

Čim me je popustio osjećaj izgubljenosti naručila sam se kod ginekologa. Pregledi koštaju shvatila sam a ja jedva imam novca za osnovne stvari. Da priznam roditeljima istinu, o tome nije bilo ni govora. Otac bi me se odrekao a majka bi umrla od tuge za mnom i svojim unučetom. Tada sam počela da radim seminarske radove za novac. U roku od par dana za mene je čula gomila lijenih studenata, posebno sam bila popularna kod ovih iz doma. Dok su se oni zabavljali na domskim žurkama ja sam kucala radove na Lejlinom starom računaru. Velikodušno mi ga je ustupila. Koristila sam ga više nego ona. U tim trenucima Svjetlana i Lejla su mi mnogo značile. Ceca je uspjevala da ubjedi i one studente koji su sami planirali da rade seminarski da taj posao ipak prepuste meni. Ubrzo sam bila pretrpana poslom te nisam mogla pretjerano da razmišljam o trudnoći, roditeljima, Davidu.

Ironija svega je bila što sam najviše seminarskih radova pisala baš iz predmeta koje on drži. Bio je zahtjevan i strog po pitanju toga pa su studenti tražili najčešće da obrađujem njegove teme. Meni to nije bio veliki problem jer sam shvatila kroz godinu dana zabavljanja šta najviše voli i kako želi da studenti raznišljaju. Mada više nisam bila sigurna ni u to. Šta je kod njega pravo a šta lažno? To sami Bog zna!

Od kad sam onako napustila njegov stan više mi se nije javio. Nisam ni ja pokušavala da stupim u kontakt sa njim, toliko mi se gadio da nisam željela ni da ga vidim niti čujem. “Sjeban je. Baš se primjećuje. Sav je zarastao u kosu i bradu.”, reče mi Svjetlana iako nisam pitala za njega.

“Vjerivatno se brine šta će biti kada rodim? Da neću možda tražiti da prizna dijete?”

“Pravi je govnar.”

Više nisam naivno vjerovala da će me oženiti ili da će se predomisliti. Nikada više neću biti tako glupa i naivna. Magup je htio samo sigurnu kres kombinaciju i to je bilo sve a ja glupača slijepo vjerovala. Ne znam da li bih se smijala ili plakala zbog svoje gluposti.

“Odmori malo.”, reče mi Lejla “Previše radiš a bitno je da dovoljno odmaraš i spavaš.”

“Dobro sam. Ovo mi je jedini posao, sve ostalo provedem u ležanju i spavanju.”, pravdala sam se. Morala sam da radim i zaradim što više. Uskoro neću moći da skrovam svoj stomak. Šta ću onda? Stvarno sam se mnogo zaje*ala.

Došao je dan za kontrolu. Ponijela sam sav zarađeni novac jer nisam imala predstavu koliko jedan pregled košta. Polako sam pošla ka Domu zdravlja upijajući snježne pahulje i svjež zimski vazduh. Bebo mala, nadam se da ti nije hladno. Ponekada sam u sebi razgovarala sa bebom. To me je opuštalo jer mi je ona bila društvo i moj saputnik u svemu što mi se dešava. Skrenula sam u jednu uličicu u kojoj nema mnogo saobraćaja. Tu se nalazio Dom zdravlja. Za mnom je skrenuo i jedan crni Audi i primjetila sam da usporeno vozi lrateći tempo mojih koraka. Čim sam zastala da ga osmotrim spusti se prozor suvozača.

“Zdravo, djevojko.”, mirno mi se obrati muškarac sive kose. “Možemo li da porazgovaramo?”

Nije bilo teško pogoditi o kome je riječ. Barem je lako prepoznati Miodraga Danilovića. Visok, žilav stariji muškarac sa dosta bora ali vrlo dobrog držanja. “Ne mogu sada”, rekoh pomalo zbunjena “žurim negdje.”

“Znam. Ideš na pregled kod doktora. Ipak, volio bih da porazgovaramo a ja ću ti srediti da odmah nakon našeg razgovora odeš kod privatnog ginekologa, najboljeg u gradu, o mom trošku.”

Pa on zna gdje idem. Da li je moguće da me prate? David je govorio da je on mnogo moćan i trudi se da drži sve konce u rukama. Da li je sve vrijeme znao za mene? Nije mi dugo trebalo da saznam odgovor na ovo pitanje. Nakon par minuta premišljanja sjela sam na zadnje sjedište automobila.

“Milica, tako ti biješe ime?”, upitao je.

“Da.”, kratko sam odgovorila.

“Moj sin je veoma sposoban i pametan momak ali je izuzetno tvrdoglav. To mu je najveća mana. Druga je što je slab na mlade i lijepe djevojke kao što si ti. Znao sam da će ga jedna kad tad poremetiti.”

“Ja ga neću poremetiti sigurno. Zaista ništa ne tražim niti od njega niti od Vas.”

“Nije stvar u tome, djevojko, šta ti tražiš od nas. Dijete nije mače pa da se tako ponašate. Postoje neke obaveze i postoji čast. Ja ne želim da imam unuče kopile.”

“Vašem sinu to ne bi smetalo.”

Pogledala sam kroz prozor i shvatila sam da smo izašli uz grada. Njihova ogromna kuća se nalazila na južnom izlazu ali možda me vode i negdje drugdje. Zašto sam pristala da uđem? “Moj sin je reagovao nepromišljeno.”, nastavio je “On će svakako snositi odgovornost za svoje postupke. Kao i ti.”

Od njegovih riječi su me prolazili trnci. Ovaj čovijek me je plašio i svojom pojavom i svojim riječima. Moćan, mudar i iskusan. Bio je sve ono što nisam ja. Zadrhtala sam kada je rekao da ćemo David i ja odgovarati za svoje postupke. On mu je sin. Bezbjedan je, ali kako ću ja odgovarati za svoje postupke?

Mogao je da osjeti moju nesigurnost i strah. “Ne boj se djevojko. Gledaš me kao da sam duh.”, nasmijao se onako baš kao što se David nasmije. Mrzim taj smijeh. “Idemo sada kod mene na večeru da upoznaš Miru i Danicu i da se sve lijepo dogovorimo sa tobom i mojim sinom.”

Auto je skrenulo ka velikoj kapiji od kovanog bakra. Ubrzo se otvorila i preda mnom se našlo ogromno zdanje krem boje. Zelenilo, cvijeće, lampe, prozori… sve je izgledalo kao iz bajke, samo što ovo nije bila bajka već horor i drama.

Epizoda 1                              Epizoda 2                             Eizopda 3

Epizoda 4                              Epizoda 5                             Eizopda 6

Epizoda 7                              Epizoda 8                             Eizopda 9

Epizoda 10                            Epizoda 11

Advertisements

19 komentara na “Epizoda 6

  1. Primetio sam da ovde prvi put (mada se možda varam) Svetlanu zoveš “Ceca”. Nekako mi je to pokazatelj novog stepena bliskosti. Njih dve su bile tu kad nije niko. To je nešto posebno.
    “Polako sam pošla ka Domu zdravlja upijajući snježne pahulje i svjež zimski vazduh. Bebo mala, nadam se da ti nije hladno.” – 🙂
    A gospodari života iz crnih Audija… pa recimo da bih stvarno želeo da postoji Betmen…

    Liked by 2 people

  2. Kad ljudi umisle da su bogovi, da sve mogu da reše novcem…. Evo, čekam i naslućujem šta se to zbilo u toj otmenoj kući krem boje, sa lampama i svim znacima luksuza.
    A i besna sam.

    Liked by 1 osoba

        1. Ova priča će imati maksimalno 15 dijelova. Više neće sigurno. Između tih epizoda ponekada će se pojaviti još po neki post, uglavnom će imati veze sa tematikom bloga, a to su priče, knjige i zanimljive misli. Možda nešto baš korisno objavim što može pomoći vama, mojim dragim čitaocima. Ne znam. Ne postoji tačan koncept ovog bloga ali trudiću se da se sve vrti oko priča. Neću da se baš pretvori u neku svaštaru, zato sam na blogu dodala Meni i na njemu stavila odjeljke Priče, Ovde nisu priče i O meni. Da se zna gdje šta stoji.

          Plan je da nakon ove priče otpočnem novu ako vidim da postoji interesovanje. Pisanje i čitanje su moje velike strasti iako je moja primarna struka mašinstvo. Zato, ovaj blog je veoma koristan za mene jer mi budi kreativnost i maštu koja nedostaje mašinstvu.

          Eto, jedan lični komentar od mene. 🙂

          Pozdrav!

          Liked by 1 osoba

  3. Povratni ping: Epizoda 7 | krvavi leptir
    1. Epizoda 7 je izašla 1.2. a Epizoda 8 izlazi 5.2.
      Ako ulazite na blog preko računara sa strane uvijek piše kada izlazi sljedeća epizoda a preko telefona kada ulazite to piše negdje na dnu.

      Hvala što čitate!
      Veliki pozdrav 🌹

      Volim

    1. To je nevjerovatna čast za mene. Nemojte pomisliti da Vam se ulizujem kada Vam ovo kažem jer je istina. Prije nego što sam pokrenula blog dugo sam pratila nekih 5 blogova među kojima je bio Vaš (stvarno je tako!).
      Zato me veoma obradovao Vaš zaprat prije neki dan i radujem se što ćete čitati moje priče.

      Najljepši pozdrav!

      Liked by 1 osoba

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s