Epizoda 5

Kraj 2006. bio je izuzetno težak za Svjetlanu. Zbog povrede zgloba propustila je sve važne utakmice i izgubila je svaku nadu da će otići vani u strane lige. Da situacija bude još gora obnovila je treću godinu. To je vidno uticalo na njeno raspoloženje ali i izgled. Njen  nekada tvrd i ravan stomak sada se prelivao preko hlača. Pokušavala sam da ne motivišem na sve načine ali nije išlo. “Boli tebe briga.”, jednog jutra se okomila na mene. “Tucaš se sa jednim od najpoželjnijih muškaraca u državi. Ništa ti ne može biti problem. A ja… ja sam sve izgubila zbog jebenog stopala.” 

Pošla sam da uđem u raspravu sa njom ali me je preplavio osjećaj mučnine. Došao je od nekud iz mog tijela i jedva sam došla do kupatila. Svjetlana je trčala za mnom. Ughatila me je za čelo dok sam povraćala. “Jesi dobro?”

“Dobro sam.”, obrisala sam usta toalet papirom “Odjednom mi dođe… sad je sve okej. Idemo na fakultet.” 

“Ostani ti. Nekako si blijeda.”

Nisam je poslušala. Više mi nije bilo loše samo me je tokom čitavog dana pratio umor. Sutradan se ponovilo isto. “Da li ti kasni menstruacija?”, upitala me je Lejla kada sam se vratila u sobu. Prošli su me trnci od njenog pitanja. Još juče sam pomišljala na to, ali opet nije moguće. Već mjesecima imamo redovno odnose i pazimo. “To i nije baš najpouzdanija metoda.”, objašnjavala mi je Lejla “Trudnoća je i te kako moguća.” Ciklus mi jeste kasnio, ali to mi se znalo dešavati dosta puta zbog stresa ili ako malo spavam.

“Kupiću ti test.”, Svjetlana je već oblačila jaknu. Ja sam ih samo gledala izgubljeno. Šta da radim ako sam stvarno trudna? To mnogo komplikuje stvari. O, Bože šta da radim?! Došlo mi je da istog trenutka otrčim do Davida i da se skupim u njegovom zagrljaju. Međutim, to nisam mogla da uradim jer je bio na fakultetu. 

Kako li će on reagovati? Vjerovatno će biti u šoku kao i ja, ali ipak, stariji je od mene i zreliji vjerovatno će imati neko rješenje. Moraće odmah da me oženi. Moji bi mi se odrekli…
“Pa… ne znam da li je primjereno da ti čestitam”, Lejla je otišla da pogleda rezultate jer ja nisam mogla “ali trudna si.” 

Već sam ja to znala. Prosto sam osjećala da je sve drugačije. Lejla ne samo potvrdila ono što sam osjećala. “Jao Milice!”, Svjetlana me uhvati za ruku “Šta ćeš sad?”

“Ne znam… moram mu reći.”, moje misli su već išle prema njegovom stanu. Zamišljala sam kako mu govorim novosti. Prvo je šokiran. Kako i ne bi bio? Moraće da me skloni od fakulteta. Vjerovatno ćemo se vjenčati u tajnosti ali ne smeta mi to. Poslje prvobitnog šoka kada shvati da će dobiti dijete, sa mnom zagrliće me. Uprkos svemu, bićemo srećni. Malo mi bi lakše od ove pomisli. “Biće sve uredu. Volimo se, prebrodićemo i ovo.” 

“Nadam se.”, Svjetlana je bila zabrinuta “Šta god ti treba tu sam.” 

“I ja.”, dodala je Lejla “Moja majka je babica. Zna sve o bebama.” 

“Hvala vam djevojke.”, zagrlila sam ih i počela sam da plačem. “Ne znam šta bih bez vas.”

Smirila sam se i otišla sam na fakultet. Na predavanjima sam bila potpuno odsutna. Razmišljala sam o svemu. Šta će sada biti sa mojim fakultetom? Zastaću na samom finišu. Kako će se ovo odraziti na Davidovu karijeru? Toliko neodgovorenih pitanja je visilo u zraku. 

Nakon završenih predavanja krišom sam otišla do njegove kancelarije. Rijetko sam to radila otkako smo u vezi ali sada je bilo važno. “Otkud ti?”, podigao je glavu. Sjedio je za stolom i ocjenjivao je neke kolokvijume. Kravata mu je labavo visila oko vrata i nedno dugme košulje je bilo otkopčano. Uvijek bi to radio kada ima mnogo posla. “Sva si blijeda. Da nisi bolesna?”

“Uredu sam.”, zatvorila sam vrata a on je ustao da me poljubi. Čvrsto sam ga zagrlila i jedva suzdržala suze. 

“Šta ti je?” 

“Možemo li razgovarati večeras, kada završiš sa poslom?”

“Uhh, Milice”, uzdahnuo je “znaš da idem večeras kod svojih. Danici je rođendan. Moram se tamo pojaviti.”

“Znam ali jako je važno.”, ponovo sam se borila sa svojim emocijama koje su se svim silama trudile da izbiju iz mene. 

“Zar mi ne možeš sada reći?”, pitao me je na šta sam ja samo odmahnula glavom “Onda ćemo ovako. Neću se zadržati duže od 11 na večeri. Budi tada kod mene. Važi?”

“Dogovoreno.”, ponovo smo se poljubili i ja sam izašla iz njegove kancelarije kao sjena. 

***

Stotinu puta sam u glavi smišljala scenario našeg razgovora. Od nervoze oprala sam svo suđe iz sudopera, opeglala mu tek oprane košulje i uključila još jednu turu veša da se opere. Već sam se uveliko navikla na ovaj stan. Minut mi je bio kao godina i pored toga David je debelo kasnio. Skoro je bio jedan sat iza ponoći kada sam ga čula kako otključava vrata stana. 

“Izvini što kasnim.”, raskopčavao je košulju. “Moji me nisu puštali. Došlo je mnogo važnih ljudi. Otac se pobrinuo da sa svima porazgovaram. Nikako ne odustaje od toga da me privuče firmi.” 

“Kako je Danica reagovala na to?”, pomogla sam mu da otkopča svu dugmad. On je to shvatio kao da želim da imamo odnos pa je nonšalantno zavukao ruke ispod moje spavaćice vješto se poigravajući sa mojim grudima. “Pravila se da je to ne dotiče. Ponašala se kao prava domaćica…jao koliko me pališ u ovoj spavaćici…”, glas mu se toliko produbio da sam ga jedva razumjela. Tako je uvijek govorio kada bi ga strast obuzela. Ovaj put nisam mogla da se prepustim tome. On kao da je to osjetio. 

“O čemu si ono željela da razgovaramo?”

Eto ga. Došao je taj trenutak. Odjednom sam zaboravila sve ono o čemh sam razmišljala tokom cijele večeri. Nisam znala kako da počnem. “I juče i danas sam bila loše. Imam mučnine…”

“Primjetio sam da nisi nešto dobra. Trebalo bi da odeš ljekaru. Imaš li novca?”

“Ne Davide. Zdrava sam ja… samo…”, što sam se više petljala njemu je postajalo sve jasnije o čemu je riječ. 

“Ne misliš valjda da si trudna?”, izgovorio je to tek tako.

Prigutala sam knedlu a zatim sam klimnula glavom.

“Jesi li sigurna?” 

“Jesam. Uradila sam test jutros. Pozitivan je.” 

Sklonio je košulju sa fotelje i sručio se na nju. Ja sam sjela pored njega  na kauč. “To nije moguće. To nije smjelo da se desi.”, odmahivao je “Jesi sigurna da je moje?”

“Zar možeš to da me pitaš?!”, nisam mogla da vjerujem “Naravno da je tvoje!”

Kratko je zastao. “Nikako ne možeš da ga rodiš. To bi mi uništilo karijeru.”

“Molim?!”, šokovi su se nizali “Znam da si iznenađen ali ne možeš tako da govoriš. Najbolje je da ja sada odem a sutra ćemo razgovarati o svemu.”

“Nema potrebe za tim. U potpunosti sam siguran u vezi toga. To dijete ne možeš da rodiš. Daću ti novac i pronaći ću dobrog ljekara koji će sve…”

“Ma ne treba mi tvoj novac!”, prekinula sam ga “Mogu i hoću da ga rodim. Ono nije krivo što nismo dovoljno pazili.” 

Tresla sam se od muke. Ko je ovaj čovjek što sjedi do mene? Zar je neko ko me voli spreman da ubije naše dijete? 

“Slušaj me dobro”, pogledao me je sa nekim bijesom i prezirom u očima “dugo mi ne trebalo da sagradim svoj ugled sam i da steknem poštovanje profesora zahvaljujući svojim sposobnostima a ne zbog svog prezimena. Ako se pročuje da sam napravio dijete studentici, ne samo da ću izgubiti posao već ću dati doznanja svome ocu da je bio upravu. Da nisam ni za šta sposoban bez njegove pomoći. Ne možeš mi to uraditi.” 

“Misliš da je meni svejedno? Propadaju mi 3 godine rada i truda. Ostaću bez diplome a ako me ne oženiš ostaću i bez časti.”, sada sam već uveliko jecala. Shvatila sam da ne poznajem ovog muškarca. Sav onaj njegov dječački zanos i pažnja koju mi je pokazivao. Sve je to bila gluma. Sada dok ga gledam kao da vidim neku drugu osobu.

“Ti misliš da ću te oženiti?!”, nasmijao se “Zar ne misliš da je malo beveze da oženim svoju studenticu? Zar si se stvarno ponadala?” 

“Govorio si da me voliš, da sam posebna… Nisi to stvarno mislio?”, ovo su bili poslednji ekseri na mom sanduku. Mislila sam da neću preživjeti ni ovu noć od bola. 

“Ne, nisam te lagao. Ti jesi posebna. Jako si pametna, zabavna, nevjerovatno zgodna i sigurno da te volim.”, počeo je da govori kroz šapat “Ali toliko je stvari koje volim više.”

Više nisam željela da ga slušam. Tog trenutka sam i ja počela osjećati mržnju i prezir. Ja možda jesam svakakva ali dijete koje nosim u utrobi ne mogu da ubijem iako ono sada nije veće od zrna kafe ali ponovo to ne želim da uradim. Kako bih živjela sama sa sobom osjećejući se kao monstrum? 

“Od večeras se ne poznajemo.”, ustala sam “Izlazim iz tvog života. Takav mi i ne trebaš. Radi šta želiš, neću ti smetati ali dijete ću zadržati.” 

Malo se izdigao sa fotelje kako bi iz zadnjeg džepa uzeo novčanik. “Daću ti sada nešto novca a sutra ću ti poslati još veću sumu da se možeš snaći…”

“Ma se*em ti se u pare!”, bila sam bijesna. Još uvijek nisam mogla da vjerujem sa kakvom sam gnjidom toliko bila. Ne znam postoji li naivnija žena od mene. 

Pokupila sam svoje stvari za manje od 10 minuta. On me je sve vrijeme posmatrao ali ništa nije rekao. Presvukla sam se i bez riječi smo se rastali. Uz svu moju muku napolju je kiša padala a ja nisam imala kišobran. Hodala sam tako ne mareći što kisnem, što je kasno i što hodam sama bez zaštite, što mi je upravo život uništen. Ni o čemu nisam razmišljala samo sam mehanički koračala dok se kiša slijevala niz moje obraze miješajući se sa suzama.

Epizoda 1                              Epizoda 2                             Eizopda 3

Epizoda 4                              Epizoda 5                             Eizopda 6

Epizoda 7                              Epizoda 8                             Eizopda 9

Epizoda 10                            Epizoda 11

Advertisements

17 komentara na “Epizoda 5

  1. Nisam prosli put komentarisao nacin pisanja, ali sve u svemu se slazem sa svim pohvalama. Sve je jasno, direktno, nerazvodnjeno ali slikovito. Bez suvišnih gluposti (kojima sam, recimo, ja sklon). Pored nastavaka očekujem i neku novu priču u budućnosti :)…
    Što se tiče ove priče i dešavanja u njoj… šta da se kaže a da već ne znaš. Ljudi u “kriznim situacijama” se u ogromnom broju slučajeva pretvore u gamad.
    “Ali toliko je stvari koje volim više.” – ima stvari koje iako su istinite ne smeju da se govore. Ovo je jedna od tih stvari. Alal mu čast, ugled, obrazovanje i inteligencija.
    A za čuveno “Jesi li sigurna da je moje?” želeo bih da postoji neki ork koji bi izvirio iz rerne sa sačmarom u rukama i autoru te rečenice lepo, čovečanski rascvetao glavu. Ako bih ja to izgovorio, ne bih se ljutio ako bi mi se to desilo.
    Izvinjavam se na dugom komentaru i oštrom osuđivanju ali veliki broj ljudi su užasna stvorenja.
    Ti budi dobro, podeli s nama slobodno i neki svoj crtež i još poneku priču 🙂

    Liked by 2 people

    1. Hvala na komentaru koji ima pravo da bude dug koliko god ti želiš jer i ja pišem predugačke postove. Hvala i na pohvalama jer sam maločas dobila prvu negativnu kritiku a znamo svi da je prva najteža. Vjeruj mi i ja sam sklona tim “suvišnim glupostima” kako ti kažeš ali sam primorana da ih izbacim da ne bi epizode postale baš baš predugačke i zamorne.

      “Jesi li sigurna da je moje?” je vrlo često pitanje. Začudio bi se koliko je puta izgovoreno ali vidi se da ti nisi “taj tip” pa je logično da to ne mozeš da svariš… i zaista nam treba jedan takav ork koji rascvjetava glave.😂

      Hvala ti što me čitaš, nadam se da ćeš nastaviti. Najljepši pozdrav za tebe! 😊

      Liked by 1 osoba

  2. Mnogi bi rekli: Ja se ne bih nikad nasao u toj situaciji ali onda ih snadje. To je jednostavno nesto sto se tesko izbegava kada volis nekoga automatski mu i poverenje poklanjas ali dok neko voli osobu drugi neko voli telo.

    Liked by 1 osoba

  3. Povratni ping: Epizoda 7 | krvavi leptir
  4. Povratni ping: Epizoda 6 | krvavi leptir
  5. Povratni ping: Epizoda 8 | krvavi leptir

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s