Epizoda 2

Pošto je život u gradu dosta skup a kirije previsoke morala sam da živim u Studentskom domu. U početku mi je bilo nezgodno koristiti kupatilo sa još 30 drugih ljudi, zamjenila sam maminu divnu kuhinju menzom i pošto sam, kao jedinica, navikla da imam sama svoju sobu jako mi je teško palo što sam sada dijelila sobu sa još dvije djevojke. Jedna je studirala medicinu. Zvala se Lejla. Mnogo tiha i povučena djevojka. Rijetko se družila sa nama. Najviše vremena je provodila u čitaonici i gotovo svaki vikend je išla kući. Izgledala je veoma krhko i mladoliko kao da je prva godina srednje škole a ne fakulteta. Druga djevojka sa kojom sam ubrzo počela da se družim je došla negdje iz Hercegovine. Studirala je pravo, kao i ja, ali joj to nije bila primarna obaveza kao i meni. Svjetlana je bila profesionalna odbojkašica i često je propuštala predavanja radi treninga i utakmica. Da je ja nisam pokrivala i da joj nisam posuđivala svoje bilješke sumnjam da bi uspjela u roku da upiše drugu godinu.

Kao što možete da zaključite po prethodnoj rečenici uspjela sam redovno da upišem drugu godinu. Iako mi se se mnogo puta gadilo sve što učim tjerala sam se jer nisam mogla da iznevjerim roditelje. Mogu reći da sam se prilično snašla za kratko vrijeme. Učila sam dosta ali nisam bila rob knjige kao Lejla. Povremeno sam prisustvovala “domskim žurkama” kojih je bilo uvijek. Često bi neko ko je dobar sa upraviteljem doma organizovao u svojoj sobi neku žurku. Svjetlana je redovna bila na svim žurkama a povremeno sam i ja išla sa njom. Popila bih najviše dva piva, pjevala bih uz gitaru a zatim bih se vratila u svoju sobu u kojoj bi Lejla uveliko spavala. Svjetlana bi se vraćala u jutarnjim časovima. “Žare je mnogo dobar frajer”, ujutru bi mi prepričavala neke sočne detalje “i radi sjajne stvari sa jezikom.”

“Nisam znala da se neko sa tako malim usnama može dobro ljubiti.”, osmotrila sam juče tog Žarka, zgođušan tip ali imao je neka sitna, zgrčena usta. Svjetlana se samo nasmijala “Nisam ni mislila na ljubljenje. Spusti se dole i liže me jezikom.”

Tada sam bila zapanjena i zgrožena tim stvarima. Ja se nikada nisam ni poljubila, ali vremenom što mi je Svjetlana više pričala o tome zanimao me je sve više taj, za mene, još nepoznat svijet. Osjećala sam se nekako glupavo i djetinjasto jer ne znam ništa o tome. “Vidi gdje ima neka žurka.”, iznenada sam rekla Svjetlani “Hoću i ja da probam nešto sa nekim momkom.” Svjetlana me je pogledala sa čuđenjem. Uvijek je ona bila ta koja mene moli da idemo na zabave. “Šta će to biti?!”, štipnula me za ruku “Samo…”, zastala je.

“Šta?”

“Nisi se još ljubila. Vjerovatno ne znaš mnogo toga.” Odjednom sam osjetila da crvenim. “Naučiću. Moram nekako početi. Ti mi daj par savjeta.”

“Dobro.”, odgovori ona. “Prvo moraš muškarca da gledaš direktno u oči. Ne kao neka luđakinja, već ovako.” Primakla se jako blizu mene gledajući me sa poluotvorenim očima. “Onda prvo se ljubite samo usnama pa tek onda jezik. Ali ne da samo izbacis jezik u njegova usta. Čekaj da ti pokažem…”

Ustuknula sam. “Ne misliš se valjda ljubiti sa mnom.”

“Samo da ti pokažem, glupačo.”, pogledala me kao najveću budalu “Vidim da si bacila oko na onog košarkaša. Zgodan tip. Ne želiš da ti se smije jer se ne znaš ljubiti.”

Iako nije dobila moje dopuštenje primakla mi se a zatim me je sa dva prsta uhvatila za bradu i svojim usnama je blago obuhvatila moju donju usnu. Zatim je isto uradila ali sa mojom gornjom usnom. Osjećala sam se jako čudno u tom trenutku. Znala sam da ovo što radimo nije uredu ali nisam mogla da prekinem ni onda kada sam osjetila kako nam se dodiruju jezici. Njena ruka je počela da šeta po mom vratu i ključnim kostima. Iznenada sam osjetila toplinu među nogama što me je mnogo uplašilo. “Mislim da sam shvatila.”, naglo sam se odvojila od nje.

Nismo taj dan previše razgovarale. Ljubljenje nismo spominjale uopšte ali smo zajedno otišle na žurku. Na moju sreću pojavio se i Zgodni košarkaš. Svjetlana je već primjetila da mi se dopada. Bio je drugačiji u odnosu na većinu momaka iz doma. Ponašao se pristojno, lijepo se oblačio (što je tada meni bilo od velikog značaja) i malo me je podsjećao na Đorđa svojom građom. Tada mi je Đorđe jako nedostajao. Nisam ga mjesecima vidjela jer je otišao u vojsku. Očekivala sam da će mi pisati ali nije to učinio.
“Nešto si tužna večeras.”, reče mi Zgodni košarkaš. “Muči li te nešto?”

“Ništa posebno. Ispiti i tako to.”

“Možda mogu da ti pomognem da malo zaboraviš na brige. Moja soba je upravo prazna. Ja idem sada i čekaću te.”

Zaista je otišao. Vidjela sam Svjetlanu da mi namiguje. Prišla sam joj i pitala je kakve ona ima veze sa ovim ali pravila se luda. Ipak sam znala da mu je vjerovatno rekla nešto. Previše je ovo bilo lako. Ili je zaista taj svijet seksa tako jednostavan. Više od pola sata sam se borila sa sobom ali sam na kraju otišla u njegovu sobu. Otvorio mi je vrata go do pasa. Bila sam fascinirana njegovim mišićima i visinom. Čim me je počeo ljubiti vratila se ona toplina među nogama. Osjetila sam i želju i strah. Odvukao me je do kreveta i počeo je da me svlači. Uzvraćala sam mu poljupce i dodire sve dok nisam osjetila njegove šake na mojim grudima. Uplašila sam se kao onda sa Svjetlanom.

“Dosta je.”, rekoh sklanjajući njegovu ruku. “Dosta? Mislio sam da smo tek počeli.”

“Žao mi je, ja…” upetljala sam se sva “Nisam nikada…”

“Aha ti si djevica…” opušteno je rekao. “Nije to strašno. Lako se to riješi.” Počeo je da me ljubi ponovo. “Ne.”, nekako sam se iskobeljala iz njegovog snažnog stiska. “Ne znam šta si onda koji ku**c dolazila. Samo me zajebavaš.”

Osjećala sam se nekako povrijeđeno. “Nisam mislila da te zajebavam. Laku noć.”, rekla sam i izgubila sam se iz njegove sobe kao sjena.

Te noći dugo nisam mogla da zaspim. Čula sam Svjetlanu kako dolazi. “Kako je prošlo? Očigledno ne dobro jer se on brzo vratio na žurku i otišao sa onom crvenom sa trećeg.” Oči su mi bile pune suza. “Upravu si nije dobro prošlo. Ali barem sad znam da se ljubim.” Obe smo se nasmijale. Bio je vikend i Lejla nije bila u sobi. Svjetlana je spustila svoju ruku na moju butinu. “Ne brini, sve to dođe na svoje.” Osjetila sam kako se njena ruka kreće prema gore. “Ceco, idi da spavaš.”, oštro sam joj rekla. Poslušala me je bez riječi.

Druga godina je prošla mnogo mirnije. Sve više sam izbjegavala žurke. Čak se i Svjetlana uozbiljila. Imala je tešku sezonu a i gradivo je bilo sve opširnije. Kući sam išla rijetko. Kad god bih otišla sve je bilo po starom. Majka bi spremala fina jela ali za ručkom nije mnogo govorila. Otac bi samo postavljao pitanja o fakultetu i gradu a ja bih odgovarala kao na optuženičkoj stolici. Sve više sam se osjećala kao stranac u svom selu a tako i u gradu. Kao da nigdje i nikome ne pripadam. Na Đorđa sam prestala i da mislim posebno kada sam čula da se zabavlja sa jednom Anđom iz susjednog sela. Nekako sam ohladila od svega. Dani su mi bili teški i momotoni a onda je došla treća godina…

Epizoda 1                              Epizoda 2                             Eizopda 3

Epizoda 4                              Epizoda 5                             Eizopda 6

Epizoda 7                              Epizoda 8                             Eizopda 9

Epizoda 10                            Epizoda 11

Advertisements

33 komentara na “Epizoda 2

        1. Ne znam, nisam ja taj kapacitet. Nemam dovoljno te strpljivosti i istrajnosti. Nadam se da ću barem na ovaj način steći par čitalaca. Nije bitan broj, dovoljna su i dva čovjeka koji će priznati moj rad i želju da nešto podijelim sa drugima. Hvala što me čitate. ❀

          Liked by 3 people

          1. Imaš ti već sjajnu čitalačku ubliku. I upamti, nije važno koliko te čitaju, nego ko te čita. Ako hoceš da udaraš recke, otvori gastro blog ;). Msm, imam i takav, ali mi više vredi jedan čitalac koji je došao zato što mu se dopada kako pišem, nego milion onih koji su me našli jer su ukucali u Gugl – recept za toito…

            Liked by 2 people

  1. Lako i pitko pišeš, prepusti se pisanju i ne razmišljaj o tome kakvu će formu na kraju dobiti – neka bude knjiga, neka je i ne bude. Važno je da se ti dobro osećaš i da radiš ono što voliš, a da umeš, to smo već svi shvatili.
    Samo napred! ❤

    Liked by 2 people

  2. Povratni ping: Epizoda 3 | krvavi leptir
  3. Divno pises, samo se trudi da ti postovi ne budu predugacki. Bolje je i interesantnije, drzati citaoce u neizvesnosti i pisati u nastavcima.
    Ja sam poslusala starijeg blogera i povecala mi se citanost. Sada je moj komp u kvaru, a pisanje na blogu, preko ovog tel.malo je nezgodno. Pozdrav 😀😀😀

    Liked by 1 osoba

    1. Hvala na divnom komentaru i savjetima. Priča će i biti u nastavcima. Još tri su spremna i na stranici piše kada će biti objavljeni. Priznajem, dugački su mi postovi ali ne znam da zaokružim to u jednu cjelinu sa manje riječi 😢.
      Bilo kako bilo, nadam se da ćete popraviti komp što prije i radujem se uzajamnom čitanju. Pozdrav! 🌹

      Volim

  4. Povratni ping: Epizoda 4 | krvavi leptir
  5. Povratni ping: Epizoda 5 | krvavi leptir
  6. Povratni ping: Epizoda 6 | krvavi leptir
  7. Povratni ping: Epizoda 7 | krvavi leptir
    1. Nisam prozvana da delim savete, ali ću ti ipak reči nešto na osnovu svog i iskustava svojih prijatelja: pre ćeš pratioce dobiti ako i sama čitaš tuđe tekstove i ostavljaš smislene komentare. Nije to podilaženje, nego…ako pišeš dobr ekomentare, nekoga ćeš zaitrigirati pa će doći d avidi kakve tekstove pišeš.
      E sad… sve dalje zavisi od kvaliteta tekstova.

      Liked by 1 osoba

  8. Povratni ping: Epizoda 8 | krvavi leptir

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s