Epizoda 1

Mislila sam da krenem od samog početka. Prvo djetinjstvo, pubertet, srednja škola… jer je taj period svakako bitan za sve ono što nam se dešava u svijetu odraslih. Smatrala sam da je to potrebno ali onda sam shvatila da bih ponekada gušila čitaoce te da je pametnije da odmah krenem od najznačajnijih događaja koji mi se dešavaju već na samom ulasku u pomenuti svijet odraslih. 

Pa da krenemo…

Fakultet sam upisala uz veliki pritisak. Otac me je bukvalno natjerao da upišem pravo iako me to nikada nije zanimalo. “Mnogo bih voljela da upišem Akademiju.”, pokušala sam da mu objasnim drhtavim glasom. “Znaš koliko volim slikanje.”

“Ne dolazi u obzir!”, strogo je rekao “Od toga nema ‘ljeba. Moraš da upišeš neke ozbiljne škole i moraš da ih završiš inače te čekaju motika i krave.”

Iako on mene nije mogao da razumije, ja njega jesam. Bio je “čovijek seljak”, cijeli svoj život je proveo u šumi izvlačeći drva da bi prehranio porodicu. Njegove ruke su sve ispucale od tereta. Za mene je želio bolji život, a smatrao je da bolji život znači aktovku pod ruke i u kancelariju. “Pogledaj one žene iz Opštine.”, govorio bi tako “Njihove ruke su bijele i meke, a na noktima je lak. Pogledaj nokte svoje majke! Crni i krnjavi od njive.”

Svu ušteđevinu mi je dao i poslao me je u grad da kupim sebi “finu” odjeću i obuću. “Uzmi lijepe stvari. Hoću da se ne izdvajaš od onih gradskih devojaka. Hoću da budeš dotjerana kao i one…”. Godinu dana me je aktivno spremao za fakultet. Tjerao me je da čitam što više i da pratim kako se izražava moja profesorica srpskog jer je ona gradska dama i zna lijepo da priča. Morala sam i njen glas da oponašam dok govorim inače bi se mnogo rasrdio. Prestala sam da pomažem mami na njivi i sve manje sam radila po kući kako bi mi ruke omekšale. Majka se nikada ne bi bunila zbog toga. Sve što otac misli i kaže to je za nju zakon.

Nisam smjela da izlazim sa momcima iz mog sela ili okoline. Oni nisu bili za mene. Čuvala sam se sa nekog gradskog, perspektivnog momka. Osjećala sam se kao neka žica koju je moj otac savijao i od nje pravio oblike koji njemu odgovaraju. Ništa se nisam pitala. Jedino što sam mogla jeste noću, kada on ode na spavanje, da crtam u svojoj sobi. Mnogo sam voljela da crtam. Neke lijepe pejzaže mama bi uokvirila i okačila na zid dnevne sobe. Svi bi se divili i govorili da imam dara. Kako se fakultet bližio osjetila sam da sve manje crtam, posebno akvarelom. Samo bih s vremena na vrijeme grafitnom olovkom nešto škrabala. Najviše sam crtala ženska gola tijela. Ne znam ni sama zašto. To sam krila na dnu jedne fioke da roditelji ne vide. Stidila am se toga ali sam voljela da slikam obline. Grudi, kukove, zadnjice… Prvo sam slikala grudi svoje veličine a onda sam počela da crtam veće grudi, sužavam struk… Nekada bih crtala i jako male grudi i ravnu zadnjicu… Svaka oblina u bilo kojoj veličini i obliku meni je bila lijepa i nekako savršena.

Te crteže kao i još neke druge sam ponijela sa sobom kada sam pošla na fakultet.

“Blago tebi.”, rekao mi je Đorđe, momak iz komšiluka i jedini moj muški prijatelj koji je smio ponekada da mi se približi i razgovara sa mnom van škole. Njemu sam jedinom pokazivala sve svoje crteže. “Ideš u grad. Mijenjaš sredinu. Zavidim ti.”

“Nemaš na čemu da mi zavidiš. Ja zavidim tebi. Niko te ni na šta ne tjera, ostaćeš ovde sa svojim lijepim jarićima”, obožavala sam njegove jariće i koze, bili su vrlo umiljati i simpatični “radićeš šta god poželiš i bićeš slobodan.”

Uzdahnuo je nekako tužno. “Nedostajaćeš mojim kozama. Mnogo te vole.” Nasmijala sam se ali sam osjetila kako mi se grlo steže. Približavai smo se mojoj kući te smo morali ubrzo da se razdvojimo jer otac nije volio kada previše razgovaram sa Đorđem. “Nedostajaće i meni koze… i ti.”

“Pusti me da te poljubim. Samo jednom.”, zamolio me je po ne znam koji put. “Ne mogu.”, već sam se udaljavala od njega “Ovako je bolje i bezbolnije. Vidimo se nekada. Na ljeto najvjerovatnije…”

“Milice, volim te…”, čula sam ga u daljini. Tiho je to rekao ali je odzvanjalo u mojoj glavi kao da stojim ispod velikog crkvenog zvona.

Epizoda 1                              Epizoda 2                             Eizopda 3

Epizoda 4                              Epizoda 5                             Eizopda 6

Epizoda 7                              Epizoda 8                             Eizopda 9

Epizoda 10                            Epizoda 11

Advertisements

16 komentara na “Epizoda 1

  1. Povratni ping: Epizoda 2 | krvavi leptir
  2. Povratni ping: Epizoda 3 | krvavi leptir
  3. Povratni ping: Epizoda 4 | krvavi leptir
  4. Povratni ping: Epizoda 5 | krvavi leptir
  5. Povratni ping: Epizoda 6 | krvavi leptir
  6. Hey! Someone in my Myspace group shared this site with
    us so I came to give it a look. I'm definitely loving the
    information. I'm book-marking and will be tweeting this
    to my followers! Terrific blog and outstanding design and style.

    Volim

  7. Povratni ping: Epizoda 7 | krvavi leptir

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s